Ako vas proganjaju „karantinski snovi“, znajte da niste izuzetak

Noćne vizije virusa, prirodnih katastrofa, kože koja otpada, nemogućnosti disanja, gubitak posla samo su neki od snova koji se ponavljaju, a o kojima se sve više razgovara i na društvenim mrežama jer se problem „karantinskih snova" širi kao i sama pandemija.

Psihoterapeutkinja sa Floride, Lori Lovenberg, tumačeći ove snove ističe da je stres zbog karatnina, zabrane kretanja, brige za posao, porodične i prijateljske odnose, kao i iznenadni gubitak uobičajenih svakdonevnih udobnosti okidač za talas neočekivanih „doživljaja" u snovima.

Dodaje da iz dana u dan dobija sve više poziva ljudi koji žele da razgovraju o novoj vrsti problema u želji da nađu rešenje i razjasne sitauciju, prenosi MSNBS.

„Mnogi ljudi sanjaju o rukama, da im koža otpada, da ne mogu da ih pomeraju“, kaže Lovenberg i napominje da ta vizija ima jednostavno objašnjenje – plašimo se da dodirnemo bilo šta.

Deirdre Baret, psiholog sa Harvarda prikupila je više stotina studija slučaja snova od uvođenja mera, odnosno od kada ljudi ostaju kod kuće i ne odlaze na posao. Podsetila je da je skupljala snove i posle terorističkog napada od 11. septembra i da sada vidi neke slične obrazce.

Lekari, medicinske sestre i osobe koje pružaju prvu pomoć na prvoj liniji apsolutno ispoljavaju simptome akutne traume.

Njihov najtipičniji san je da ne uspevaju da pruže pomoć pacijentu, da mu spasu život, dodaje Baret, što je sasvim razumljivo s obzirom da to da su im i problemi uglavnom zajednički – bolnički kapaciteti su prepuni, bolesne nemaju gde da smeste, nemaju opremu, ne mogu uspešno da intubiraju pacijente, respiratori ne rade...

Baret procenjuje da bi 30 odsto tih ljudi moglo da razvije simptome post-traumatskog stresnog poremećaja uz noćne more, flešbekove, anksioznost i poteškoće sa spavanjem.

Inače psiholške traume koje nastaju tokom epidemija dobro su proučene i dokumentovane.

Svetska zdravstvena organizacija odavno je istakla da je epidemija ebole u zapadnoj Africi dovela do „dubokih psihosocijalnih implikacija na individualnom, grupnom i globalnom nivou“.

Sučanjci navode da je period kada su ljudi putovali od kuće do posla i nazad takođe bio važan jer su imali vremena da u mislima klasifikuju dnevna dešavanja, a da toga sada nema.

Podsećaju da nedostatak sna može negativno da utiče na sve ne samo psihički, već i fizički, te da broj ljudi koji sapvaju manje od šest sati raste, prenose američki mediji.

Harvardov ogranak podseća da nedostatak sna ili loš san može uticati na koncentraciju i raspoloženje, ali i promeniti metabolizam i potencijalno težinu. Nedostatak sna takođe može štetiti kardiovaskularnom zdravlju i čak izmeniti imunološku funkciju.

Istraživanje je pokazalo da 76 odsto Amerikanaca ima problem sa spavanjem tokom epidemje, a razlozi koje navode su anksioznost u 48 odsto slučajeva, briga o bližnjima u 26 odsto slučajeva i usamljenost u 23 odsto.