Pandemija nas proganja i u snovima

Društvene mreže gore od objava okupljenih pod heštegom #pandemicdreams. Korisnici razmenjuju najneobičnije snove i noćne more, kao i iskustva sa snovima koji su obeleženi strahom, nesigurnošću i nekim novim svetovima.

Stručaci ističu da je to u ovoj situaciji sasvim normalna pojava, piše Si-En-En.

Stresne informacije koje naš mozak pokupi i akumulira tokom dana, manififestuju se u obliku noćnih mora.

„Vrlo je moguće da naš mozak traži manje stresno razdoblje. Baš kao kad ne možete da se opustite i pokušavate da mislite o o lepim stvarima i događajima“, ističe prof. dr Meir Kriger sa Univerziteta Jejl.

Stručnjaci, ipak, ne mogu sa sigurnošću da kažu zašto sanjamo. 

„Postoji jedna evolucijska teorija prema kojoj mozak koristi snove kako bi iskušao različite scenarije koji bi u stvarnom životu bili riskantni ili preteći po život“, kaže profesor psihologije Džejson Elis, sa Univerziteta Nortumbrija.

Druga teorija je ona o „sakupljanju sećanja“ koja sugeriše da tokom sna naš mozak vrti nove informacije koje je prikupio tokom dana i oblikuje ih u nova sećanja ili ih pak jednostavno slaže i pridodaje onome što već znamo.

„Kad posmatramo ljudski mozak tokom sna, vidimo razliku između faza u kojima neko sanja i u kojima ne sanja dodaje profesorka.

Treća teorija koja moža i najbolje objašnjava „beg“ i koja bi u neka bolja vremena objasnila san kao „regulaciju raspoloženja“. San tu dođe kao način rešavanja problema koje iskusimo tokom dana.

Zato, tokom pandemije ništa neobično nije sanjati detinjstvo i neka srećnija vremena. To je samo mehanizam kojim se branimo od crnih vesti s kojima se suočavamo tokom dana. Noćne more su rezultat upravo tih vesti, idu u prilog teoriji o prikupljanju i procesiranju informacija.

Neki od saveta koje nude stručnjaci su da ugasite mobilne telefone par sati pre odlaska na spavanje, kao i da ne gledate u bilo kakav ekran.