Epidemije kroz vekove - od čume do španske groznice

"Devet baba, golih kao do majke rođenih, za jednu noć prema vatri, bez sveće, tajno predu i tkaju košulju". A kroz košulju se provukao knez Miloš Obrenović. "Njegova porodica, njegov dvor, koliko god bio skroman u to vreme, njegovi momci, odnosno telohranitelji, prošli su ispod te košulje da bi ih čuma obišla", objasnio je istoričar Čedomir Antić.

Kako se verovalo i kako je, prema kazivanju očevidaca zabeleženo 1874. godine, to je bio jedan od načina da se izbegne opaka zaraza, koja je kod Srba bila poznatija kao čuma. Prema narodnom verovanju predstavljena je kao stara, ružna žena koja noću ubija ljude a naročito decu.

Ta poslednja, velika epidemija kuge u Srbiji vladala je oko 1837. godine.

"Tom prilikom, po prvi put Srbija je imala ozbiljne i sasvim moderne mere lečenja i prevencije i karantina, međutim pošto je to bilo vreme velikog prelaza, knez koji je bio čovek iz naroda, koji je razumeo narod i nije hteo da prestane de bude njegov deo, za svaki slučaj primenio je i određene običaje", dodao je Antić.

Ali nisu samo sujeverja iz tog doba ostala zabeležena.

"U knjizi staroj nešto više od 30 godina Kneževina Srbija 1830-1839 godine, profesor Ljušić beleži to da je u to vreme odbrana od kuge u Srbiji bila istovetna kao i u Austriji. U to vreme negde oko 212 ljudi je umrlo, što je relativno malo u odnosu na to koliko kuga može da bude strašna i smrtna. U to vreme je u Italiji umrlo više ljudi", kaže istoričar Antić.

Kontumac u Zemunskom parku 

Srbiju je od zaraznih bolesti u to doba, tačnije od 1730.  pa sve do 1872. godine štitio i veliki karantin, Kontumac, koji se nalazio na teritoriji Zemunskog parka. Pre nego što bi iz Turskog carstva i Beograda prešao u Zemun i Austriju, svaki putnik morao je da provede u proseku po šest nedelja u karantinu.
 
"U to vreme iz zemunskog Kontumaca, karantina, doveden je Karlo Nađ, poznati lekar iz tog vremena i on je organizovao istovetni sistem lečenja u Srbiji", kaže Antić.

Karantini su bili prvi i najvažniji bedemi odbrane u perodima kada su vladale smrtonosne epidemije. Reč karantin potiče od italijanske quarante, što znači četrdeset. Upravo toliko dana venecijanske vlasti sredinom 15. veka propisale za izolaciju bolesnih, zaraženih kugom. Ali koliko je izolacija važna znalo se mnogo ranije. Da bi pobegao od "crne smrti" , pandemije koja je usmrtila trećinu tadašnje evropske populacije, Car Dušan se sklonio na Svetu goru.

"On tamo ne odlazi sam već sa sobom vodi svoju suprugu caricu Jelenu kao i sina sina Uroša", kaže Jelena Milovanović, istoričarka umetnosti.

Ovo je bio presedan kojim je narušen jedinstveni poredak viševekovne monarhije.

"Ne samo da ženska noga nije smela da stupi na njihovo tlo, već je bila zabranjena i upotreba ženki životinja. Oni će tamo provesti osam meseci, daleko od svih državnih poslova, što je dodatan ukazatelj na to koji strah i opasnost su vladali čitavim kontinentom", ispričala je Jovana Milovanović.

Stanje i jeste bilo tada ozbiljno, a pravila karantina morala su se još ozbiljnije poštovati o čemu svedoči slučaj zabeležena u Duborovačkom karantinu.

"Dubrovnik je, zna se, rastao u krilu srpskih zemelja. Zna se da je postojao jedan prostor u koji je dolazila sva stoka i sve što je ulazilo na neki način bilo je kontrolisano. Jednom prilikom jedan kapetan je uvezao neku vunu koja je donela zarazu, i kažu da je on u mukama ubijen", rekao je istoričar Čedomir Antić.

Država počinje ozbiljnije finansiranje zdravstva u 20. veku 

Izolacija, odnosno karantini bili su jedina epidemiološka mera ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi u kojoj su zdravstvene službe bile na primitivnom nivou. Tek u 20. veku pojavljuje se savremenije i masovno zdravstvo koje finansira država.

"Međutim neki savremenici kneza Miloša govore o tome da već u to vreme počinje prevencija, do sredine 19. veka razmišlja se i o nekim vakcinacijama. Govori se o tome da mlađi ljudi nemaju tragove od boginja a da se među starijima to može prepoznati", kaže Antić.

Poznati srpski lekar Laza Dimitrijević 1893. godine u svom delu Kako živi naš narod, piše o tome koliko su higijena i medicina zaostale po selima, ali navodi i neke interesantne podatke.

"On govori o tome kako uvozi nekakavu maju, to je nekakava vakcina, da podsetimo, to je vreme u kome se vrlo malo zna o imunosistemu. Tek će završiti medicinu ljudi koji su početkom 20. veka dobili Nobelove nagrade za to. Tek u to vreme se razvijaju lekovi za tuberkulozu", kaže Antić.

Pored kuge u Srbiji su tada vladale i kolera, velike i male boginje.

Srebrne igle i vakcina 

"Sve do kraja devedesetih godina 19. veka, između dva odsto i sedam odsto vojnika koji su služili vojsku, oboleli su od malih boginja. Već u vreme kada počinje jedan trend u Evropi, govorimo o sredini 19 veka, srebrnom iglom sa dečije kraste se nanosi ta, da kažemo vakcina", objasnio je Čedomir Antić.

Prvi svetski rat doneo je novu pošast - tifus.

"Izgleda da je bolovalo između 600.000 i milion ljudi, mi ne znamo koliko, smrtnost je bila izuzetno visoka, neki kažu 100.000 neki 125.000 ljudi", dodaje istoričar.

Kraj Velikog rata nije doneo apsolutni mir, bar ne u obalsti zdravstva. Pri kraju sukoba pojavila se nova pandemija od koje je bilo zaraženo 500 miliona ljudi širom sveta. Procenjuje se da je između 50 i 100 miliona ljudi umrlo, oko pet puta više nego što je poginulo u ratu.

"To je svakako najveća epidemija u istoriji ljudskog roda. Danas, ako čitate u medicinskim enciklopedijama, videćete da grip ima smrtnost od 0,05 odsto do 20 odsto. Ta španska groznica je ta strašna najsmrtonosnija epidemija", ispričao je Čedomir Antić.

Veruje se da posledice tada ne bi bile toliko zastrašujuće, da se dve najveće pošasti, bolest i rat nisu preklopile.