Kada će biti spremna vakcina protiv koronavirusa

Čak i najefikasnije (i najviše drakonske) mere za sprečavanje širenja koronavirusa samo su ga usporile, piše britanski Gardijan.

U momentu kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju, svi pogledi uprti su u stručnjake koji rade ne razvoju vakcine, jer jedino ona može da spreči da se ljudi razbole od respiratorne bolesti Kovid-19.

Oko 35 kompanija i naučnih instituta ušlo je u trku s vremenom, od kojih bar četiri imaju vakcine-kandidate koje testiraju na životinjama.

Prva takva vakcina nastala je u bostonskoj biotehnološkoj kompaniji „Moderna”, gde testiranje na ljudima najavljuju za april.

Ovako brzom razvoju niko se nije nadao. To su, najvećim delom, omogućili kineski stručnjaci koji su radili na sekvencioniranju genetskog materijala virusa SARS-CoV-2 koji izaziva respiratorno oboljenje Kovid-19.

Kina je podelila svoja saznanja još početkom januara, omogućivši na taj način istraživačima širom sveta da uzgajaju virus i proučavaju mehanizme njegovog prodora u ćelije ljudi.

Iako niko nije mogao da predvidi da će sledeća zarazna bolest koja će pretiti čovečanstvu biti koronavirus (grip važi za potencijalnu pandemijsku pretnju), stručnjaci koji rade na razvoju vakcina ubrzali su proces razvoja vakcine protiv koronavirusa tako što su ranije radili na raznim patogenskim prototipima.

„Brzina kojom napredujemo u pravljenju vakcina-kandidata oslanja se u najvećoj meri na napore koje smo uložili da bismo razumeli kako da razvijemo vakcine za druge koronaviruse", istakao je Ričard Hačet, čelnik neprofitne organizacije iz Osla „Cepi“ (Coalition for Epidemic Preparedness Innovations), koja radi na finansiranju i koordinaciji razvoja vakcine protiv Kovida-19.

„Stari“ koronavirusi olakšavaju razvoj vakcine protiv novog  

Koronavirusi su u skoroj prošlosti izazvali dve epidemije - od 2002. do 2004. godine to je bio SARS u Kini i 2012. godine MERS u Saudijskoj Arabiji.

U oba slučaja, rad je počeo na vakcinama koje su kasnije, kada je opasnost prošla, odložene na police.

Kompanija sa sedištem u Merilendu „Novavaks“ sada je prilagodila te vakcine virusu SARS-CoV-2 i čelnici firme ističu da će nekoliko verzija potencijalne vakcine imati spremne za početak testiranja na ljudima tokom proleća.

S druge strane, „Moderna“ je svoj fokus usmerila na rad na vakcini za MERS.

Novi koronavirus SARS-CoV-2 ima između 80 i 90 odsto genetskog materijala kao i SARS, zato se tako i zove. Oba virusa imaju RNA unutar sferne proteinske kapsule prekrivene šiljcima, kojima se zakače za receptore na površini ćelija pluća kod čoveka, nakon čega se, zahvaljujući tom receptoru ubrzo nađu u ćeliji.

Kada se nađu unutar ćelije, virus preuzima kontrolu nad njenim mehanizmom za razmnožavanje i počinje da se kopira. Na kraju, ćelija pluća strada u tom procesu, a virus prelazi na sledeću.

Sve vakcine rade na sličnom principu: ljudskom imunom sistemu daju patogen, kompletan ili samo njegov deo, i to u maloj količini kako bi ga podstakli da proizvede antitela. Antitela kasnije mogu biti mobilisana brzo ukoliko se organizam nađe na udaru virusa u svom prirodnom obliku. 

Preko popravljanja vakcina-kandidata do konačne verzije   

Imunizacija se, uobičajeno, postiže korišćenjem živog, ali oslabljenog virusa ili delom ili celim virusom koji je toplotno ili hemijski deaktiviran. Te metode imaju nedostatke. Živi virus može da nastavi da se razvija u telu domaćina, te, na primer, povratiti svoju virulentnost i primaoca učiniti bolesnim.

S druge strane, veće doze ili imunizacija iz više delova u kojima se koristi neaktivan virus moraju dostići neophodan nivo zaštite. 

Neki od projekata za zaštitu od Kovida-19 oslanjaju se na ove testirane pristupe, dok drugi koriste novije tehnologije.

Zbog svih procedura, testiranja, pokušaja i pogrešaka nekada treba i čitava decenija, pa čak i duže, da se dođe do vakcine.

„Kao mnogi koji se bave vakcinama, i ja mislim da vakcina neće biti gotova pre isteka 18 meseci“, kaže Anilis Vajlder-Smit sa Londonske škole za higijenu i tropske medikamente. I to je ekstremno brzo.

U međuvremenu mogu se javiti dodatni problem. Kada bude odobrena, vakcina će biti potrebna u ogromnim količinama, a mnoge od organizacija koje rade na razvoju nemaju takve proizvodne kapacitete. 

Vakcina, kada je budemo imali, imaće mnogo života, naročito ukoliko virus bude postao endemski (ograničen na oblast), bude se vraćao kao grip svake godine ili, pak imao sezonska žarišta po svetu.

Do tada, najbolje rešenje je da bolest držimo dalje od sebe. Dakle, perite ruke.