Zašto na Starom kontinentu žive najzdraviji ljudi

Španci imaju „sijestu“ od davnina, kratki popodnevni odmor, da bi stočari predahnuli tokom letnjih vrućina. A srčane bolesti su ređe kod ljudi koji se redovno odmaraju pola sata dnevno, a takve osobe i bolje pamte.

Na Islandu su uvek brinuli o zdravlju ljudi. Na Blumbergovom indeksu najzdravijih zemalja za 2019. godinu, Island je zauzeo treće mesto, odmah posle Španije i Italije.

Možda zvuči neverovatno, ali nordijska ishrana ima neke sličnosti s mediteranskom koja je dobra po zdravlje ljudi: iako manjka voće i povrće, to je ishrana s manje masti i proteina, ali s kanola uljem (uljem iz uljane repice), divljim bobicama i korenastim povrćem.

Bazira se na svežoj ribi i omega-3 masnim kiselinama što su ključni sastojci zdrave ishrane Islanđana. Na ceni su pre svega haringa i bakalar, a nacionalni specijalitet je fermentisani morski pas.

Islanđani uzimaju ulje iz jetre bakalara, svakog dana tokom zime, kada je teško dobiti dovoljno vitamina D od sunčeve svetlosti. Sve ovo pomaže da ne dođe do ukočenosti zglobova, što je povezano s artritisom.

Italijani primenjuju „fango“ terapiju (terapiju blatom). Tretman lepote blatom postoji još od starog Egipta. Glina sa obala Nila nanosila se na lice i kožu radi poboljšanja izgleda i teksture.

Blato se mešalo sa mineralnim ili termalnim vodama

Stres pogađa imunološki sistem i može da prouzrokuje visok krvni pritisak, umor, pa čak i srčane bolesti, a terapija blatom može da pomogne. 

Finci primenjuju „terapiju kontrasta“. Naime, mnogi Evropljani posećuju saune, ali Finci više od ostalih. Tamo postoji jedna sauna na dve osobe. Ovaj kontrast ima prednosti za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Jedan kolumbijski neuropsihijatar uveo je francusku sofrologiju ili vežbanje „dinamičnog opuštanja“. U Francuskoj i Švajcarskoj ova vrsta vežbi jako je popularna.

Kombinuje uticaj istoka i zapada, meditaciju, tehnike disanja, pozitivnu psihologiju i vizuelizaciju, sa ciljem postizanja smirenosti i kontrole.

Francuske studije su otkrile i pozitivne efekte u pomaganju pacijentima obolelim od raka da smanje svoju anksioznost, stres i strah.

U Velikoj Britaniji, „sofrologija“ se uči u klinikama u Londonu, sat vremena košta 100 funti. U Francuskoj i Švajcarskoj pokrivena je zdravstvenim osiguranjem, koriste je profesionalni sportisti, a uči se u školama i bolnicama.

Danska ima "hygge", koji se odnosi na granicu prijatnosti i lakoće, što podstiče blagostanje i sigurnost. Bitno je da uživate u svakom trenutku i cenite sve oko sebe.

Holanđani imaju "uitwaaien", veštinu koja podrazumeva boravak u divljini, na vetrovitom vremenu, kada se vozi bicikl ili se šeta. Suština je u promeni „lošeg vazduha“, a to ostavlja osećaj bistrine i svežine u telu. Studija iz 2018. godine pokazala je da izlazak u park može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, stresa, prevremene smrti...

Švedsku „fiku“ porede sa zapadnjačkom pauzom za kafu i predstavlja još jedan primer skandinavske filozofije zdravlja. Sporiji je način života kako bi se prednost dala društvenim interakcijama.

Šveđani vole teretane, čak 21 odsto populacije upisano je u fitnes programe.

A Grci vole mediteransku ishranu koja objedinjuje sve vrste hrane, kao i zdrave navike zemalja sa juga Evrope. Ova ishrana bogata je voćem i povrćem, integralnim žitaricama, maslinovim uljem i nezasićenim mastima, s umerenim unosom mleka. Mediteranski način ishrane povezan je sa dužim životnim vekom, štiti od bolesti, smanjuje rizik od depresije, sprečava dijabetes.

Nemci primenjuju „kur“, koji je u Evropu stigao pre nekoliko vekova, a u Nemačkoj je njegova tradicija duga oko 200 godina.

Od kraja 18. veka, pa sve do Drugog svetskog rata, bilo je uobičajeno odmarati se u sanatorijumu sa planski vođenim oporavkom.

Ova vrsta turizma zove se „Las Vegas zdravlje“. Kompozitori i pisci odlaze tamo kako bi stvarali, dok drugi odlaze kako bi se oporavili ili samo odmorili.