Svako drugo dete u Srbiji teško se penje i na drugi sprat!

Usled nedovoljne fizičke aktivnosti i loše ishrane, svako drugo dete u Srbiji teško se popne uz stepenice na drugi sprat, pokazalo je istraživanje u okviru projekta „Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje“, čiji su rezultati danas objavljeni.

Rezultati istraživanja pokazuju da 80 odsto dece ne jede dovoljno povrća, da tek svako treće dete jede preporučenu količinu voća, samo trećina dece jede dovoljno mesa, a gotovo nijedno dete nema u obrocima dovoljno žitarica.

Utvrđeno je da svega trećina dece uzima dovoljne količine mleka i mlečnih proizvoda, 15 odsto pretežno jede masnu hranu, a više od 60 odsto nema nikakve redovne fizičke aktivnosti.

„Alarmantni trendovi koji se tiču načina ishrane i nivoa fizičke aktivnosti školaraca, koji su ispitivani na teritoriji čitave Srbije, ukazuju na potencijalno veliki rizik obolevanja od hipertenzije, dijabetesa, bolesti srca i krvotoka i različitih vrsta karcinoma u odraslom dobu“, upozorava se u saopštenju Centra za zdravlje.

Istaknuto je da zdrava ishrana dece podrazumeva dnevni unos više od šest porcija žitarica, tri porcije povrća, dve porcije voća, tri porcije mleka i mlečnih proizvoda, pet i više porcija proteinskih namirnica (riba, orašasti plodovi, meso), i umeren unos masnoća, slatkiša i začina kao što je kuhinjska so.

Osim toga, dete treba da ima 60 i više minuta umereno intenzivne fizičke aktivnosti svakoga dana.

Projekat „Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje“ je pokrenuo Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke, a podržavaju ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehonološkog razvoja, Ministarstvo omladine i sporta, pokrajinski Sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost i kompanija „Koka-Kola Srbija“.

broj komentara 4 pošalji komentar
(subota, 18. feb 2017, 16:59) - Ljubiteljka_Salate_995 [neregistrovani]

Komentar

Ovaj tekst mi se čini nepotpun. Samo su kratko "objasnili" šta deca treba da jedu, ali prateći taj opis deca mogu da se hrane vrlo nezdravo. Kako može zdrava ishrana dece da podrazumeva umeren unos slatkiša? Naravno, treba pomenuti da školske ustanove ne promovišu preterano zdravu ishranu, a mnoge škole u manjim mestima ni nemaju kantinu pa se užina svodi na sendiče iz hamburgerije najbliže školi. Bilo bi dobro kada bi se u sklopu škole organizovalo obrazovanje dece i roditelja i vezi zdrave ishrane, u skladu sa najnovijim istraživanjima, a ne podacima starim 30 godina, ili istraživanjima koja su potplaćena od strane "Koka-kole", jer njima nije u preteranom interesu smanjen unos šećera kod dece.

(četvrtak, 16. feb 2017, 00:19) - mlada mama [neregistrovani]

zdravlje na prvom mestu

Veoma su zanimljiva istraživanja koje sponzoriše "Koka kola". Istinitost njihovih navoda je veoma upitna. Takođe treba i roditeljima reći da je zdravo svoju decu izvesti u park, a ne samo dati im igrice na telefonima ili kompijuterima.

(utorak, 14. feb 2017, 17:05) - anonymous [neregistrovani]

tehnologija

Jedan od krivaca je tehnologija. Kada sam ja bio mali ako sam hteo da pricam sa drugarima odlazio bih kofd njih pozvao da se igramo napolju I onda bi trcali okolo po ceo dan. Sada klinci sede ili ispred kompjutera ili sa ajfonom u rukama I ne mrdaju iz kuce. Siguran sam da bi se ja lakse popeo na drvo nego vecina dece iako imam 57 godina I 107 kila.

(utorak, 14. feb 2017, 15:58) - anonymous [neregistrovani]

Neće biti

Nismo kao klinci jeli povrće i voće mnogo češće od današnjih ni pre 30 i 40 godina, niti smo voeli da se penjemo uz stepenice, naročito do učionica. Ali, kada je trebalo igrati se napolju, trčanje po nekoliko sati nije nam bio problem. Ovaj tekst pokušava da nas ubedi kako je problem u lošoj ishrani. Ona svakako nije naročito dobra, ali je potpuno ista kao i nekada. Ono što nipošto nije isto je kvalitet hrane! Nekada je Srbija proizvodila svoje meso, svoje povrće i svoje voće, a uvozila je tek mali broj proizvoda, najviše začine i južno voće. Onda je došla "demokratija" koja je sistematski uništila domaću proizvodnju bilo čega. Danas na pijacama (supermarkete ne treba ni pominjati) ne možete da nađete nikakvo domaće meso, sve je manje i jaja, voće i povrće sa domaćih njiva i voćnjaka imamo na kašičicu. Sa druge strane, zatrpani smo ĐUBRETOM koje masovno uvozimo sa svih mogućih strana. E, u tome je glavni problem sve većih problema mladih i ti problemi će biti samo sve veći ako se vlast konačno ne dozove pameti ne počne da radi u interesu ovog naroda i ove države i zabrani uvoz bilo čega što ne odgovara kvalitetu naših domaćih proizvoda od pre 30 i više godina! Bre ljudi, pa mi dozvoljavamo čak i proizvodnju i uvoz "ajvara" na kom piše da sadrži patlidžan? Sireve ne sme čovek ni da pomisli da kupi u supermarketima, jer veze sa sirevima nemaju. Ukus papira. O paradajzu je suvišno pričati, ovaj uvozni, od sintetičkog semena, ne može da se jede, samo mu je izgled namešten. Itd. Sve smo uništili, pa je sad došao red i na decu. Kupi u supermarketu - ubio si svoje dete. Ali, čestitamo - možda pobediš u nagrradnoj igri, osmišljenoj samo da poveća promet (stranim) trgovicima i uvoznicima i to pred svođenje godišnjih računa u aprilu. Eto, to je pravi uzrok problema koje deca imaju u Srbiji.