Preminula Vivijen Vestvud modna kreatorka koja je pank uvela u visoku modu

Na zvaničnom profilu modne kuće Vivijan Vestvud objavljeno je da je umrala „mirno okružena porodicom u Klapamu, u južnom Londonu“. Svetu su potrebni ljudi poput Vivijen, koji će doneti promene na bolje, dodaje se u poruci.

Vivijan Vestvud, modna dizajnerka, politička aktivistkinja i feministkinja, kako tvrde modni stručnjaci, zaslužna je za to što danas postoje cipele sa platformom i pank. Sama je tvrdila da svaka njena kolekcija nosi određenu poruku i da priča određenu priču, sa određenim ciljem.

Vivijen Isabel Sajer rođena je 8. aprila 1941. godine, na severu Engleske. Njen otac je bio radnik u fabrici municije, a majka tkalja. Odrasla je u posleratnoj konzervativnoj radničkoj sredini.

Samouka je kreatorka, a jedino obrazovanje iz umetnosti stekla je na Umetničkom koledžu Harov, studirajući jedan semestar na Katedri za kovanje i obradu srebra. Nastavila je studije na učiteljskom fakultetu, a po diplomiranju se zaposlila u osnovnoj školi u severnom Londonu kao nastavnica likovnog.

Godine 1961. upoznala je Dereka Vestvuda koji je postao i njen prvi suprug. Za svadbenu ceremoniju sama je kreirala svoju venčanicu, a tokom tri godine koliko su proveli u braku, rodio im se i sin Bendžamin.

Posle razvoda preselila se kod brata koji je delio kuću sa studentima filmske režije i glume, a među njima je bio i čovek koji joj je promenio život, Malkom Meklaren.

Godine 1971. zajedno su otvorili butik "Let it Rock", koji je kasnije menjao imena u "Sex", "Too Fast To Live Too Young To Die", "Seditionaries", a sad se zove "World Ends" u kome se i dalje može kupiti odeća sa njenim potpisom.

Iste godine započela je i njena i Malkomova zajednička dizajnerska era. Pod njegovim uticajem upoznala je svet ulične mode koja je reflektovala bunt kao srž pank pokreta.

Uživala je da šokira javnost

U prvoj polovini sedamdesetih Meklaren je postao menadžer pank benda „Seks pistolsi“, čiji su članovi nosili modele Vivijan Vestvud i promovisali novi modni pravac inspirisan bajkerima, prostitutkama i fetišizmom, koji je podrazumevao nošenje psećih ogrlića, mnoštvo lanaca, zihernadli, delova vojničkih uniformi, rajsferšlusa, razreza.

Klasični pank pokret podrazumevao je agresivnost, šokantnost i socijalni bunt, a odeća Vivijen Vestvud pratila ga je u stopu. Puritanska javnost bila je zgađena njenim radom, a dizajnerka je uživala u tome da šokira. 

Svoju prvu kolekcijuVivijen Vestvud je prikazala u Londonu, pod nazivom „Pirati“, inspirisanu Boj Džordžom i homoseksualnošću. Svima je bilo jasno da je zvezda rođena. Nakon dve godine, učestvovala je na pariskoj Nedelji mode i bila prvi britanski dizajner kome je to uspelo nakon Meri Kvant.

Iste godine, ona i Meklaren stavili su tačku na svoj brak. Ostali su upamćeni kao par koji je najviše uticao na modu, kako u Britaniji, tako i u svetu.  

Prelazak u visoku modu i cipele sa platformom

Posle razvoda, slikar Geri Nes postao je njen duhovni mentor i pomagao joj je u izboru tema koje je primenjivala u izradi svojih kolekcija. Početkom devedesetih, Vivijen se više okrenula visokoj modi, ali je počela da kreira i muške kolekcije.

Osim toga, postala je poznata i kao dizajnerka cipela. Od 1990. godine i prikazivanja kolekcije „Portret“, standardizovala je model cipela koje imaju 22,86 centimetara štikle i platformu od 10,16 centimetara.

Treći put se udala početkom devedesetih godina za svog studenta Andreasa Krontalera koji je četvrt veka mlađi od nje, a uz to je i biseksualac.

Priznanja

Dodijeljen joj je Order of the British Empire, a tom prilikom pozvana je na kraljevsku čajanku gde se pojavila kao Šeron Stoun u filmu Niske strasti, vidljivo bez gaćica, što kraljici i nije bilo zabavno. Njene indigo čizme iz kolekcije Westwood's Anglomania izložene su u Muzeju Viktorija i Albert.

Iako je odlikovana jednim od najviših britanskih priznanja, ona je veliki deo karijere provela boreći se protiv establišmenta. Poznata je i po svojoj hrabrosti i otvorenosti da glasno kaže šta misli.