Siniša Mihajlović – papa Franja i nezaboravno iskustvo

Siniša Mihajlović prvi put se sreo sa papom tokom prošle godine, kada je izjavio: „Na mene je ostavio izuzetan utisak jer je mudar, simpatičan i uvek ima spreman, šaljiv i ironičan odgovor. Posetio sam ga s mojom suprugom i taštom, na šta je on odgovorio: 'Morao bi odmah da postaneš svetac jer si poveo i taštu!“

Italijanski mediji pišu da je Siniša za sebe govorio da je pola pravoslavac a pola katolik i da je susret sa papom, koji je trajao tri sata, na njega ostavio izuzetan utisak:

„Ispred mene je sedeo čovek velike mudrosti i strpljenja, bio sam tamo tri sata, a imao sam utisak da je vreme proletelo, kao da je sve trajalo pet minuta. On zaista ima nešto više, kada ga čujete kako govori – ostavi trag u vama.“

Kada su ga novinari pitali da li je papa golmana, igrača sredine terena ili napadač, Siniša je kao iz topa odgovorio da je papa „igrač na celom terenu".

„Može da pokrije sve uloge, bitno je da je na terenu. Svakako ostavlja trag“, rekao je tada Mihajlović.

Kako je ispričala Sinišina ćerka Viktorija za časopis Familija Kristijana, njen otac je bio jako vezan za Međugorje:

„Nije bio jedan od onih vernika koji stalno idu u crkvu, ali je duboko verovao u Boga, molio se pred spavanje i stalno je nosio narukvicu iz Međugorja. Svoju veru je doživljavao intimno i diskretno. Ispričao mi je da je u Međugorju non stop plakao bez ikakvog vidljivog razloga, da je doživeo vrlo jako spiritualno iskustvo.“

I sam Siniša je za portal tuttocampista ispričao kako je doživeo Međugorje:

„Tamo mi se desilo nešto što nikada do tada nisam osetio. Kao da sam postao ponovo dete. Seo sam na jednu klupu i osećao sam se izvanredno, mogao sam tamo da ostanem da sedim beskonačno. To je bio najlepši momenat mog života, bio sam blagosloven. Kao da sam se očistio na toj klupi, kao da mi je pao neki ogroman kamen sa srca. Od tada sam počeo da se molim, ali sada znam da sam grešio jer sam se, kao i većina, molio samo kada sam imao potrebu. Ponekad mi je Bog pomagao, ponekad ne. Ali sam shvatio da je potrebno moliti se stalno, ali ne rečima 'želim, želim' već 'hvala, hvala'.“

I navijači Bolonje su nekoliko puta organizovali hodočašće za Sinišino zdravlje u brdima  Gvardije ne bi li mu Madona Svetog Luke pomogla da ozdravi. Želja im se nije ispunila, a Siniša, koji je prošle subote razgovarao sa prijateljima o tome kako će od januara, kada završi sa ciklusom lečenja, početi da putuje i prisustvuje utakmicama, preminuo je na klinici „Paideja“ u Rimu. Tamo je boravio od kada mu se naglo povećala temperatura zbog jake infekcije koja se pogoršala zbog lošeg opšteg stanja, oslabljenog organizma usled leukemije i teških lekova. A Siniša je verovao da će i ovoga puta pobediti.