Za kraljicu Meri Stjuart u zatvoru - specijaliteti o trošku krune

Meri Stjuart ili Marija Stjuart, odnosno Meri I od Škotske, bila je škotska kraljica od 14. decembra 1542. do 24. jula 1567. godine, žena francuskog kralja Fransoa II, i kraljica Francuske od jula 1559. do decembra 1560. godine.

Imala je samo šest dana kada je postala kraljica Škotske, nakon smrti svog oca Džejmsa V. Veći deo svog detinjstva je provela u Francuskoj dok su Škotskom vladali različiti regenti.

Godine 1558. udala se za princa Fransou koji će godinu dana kasnije postati kralj Francuske kao Fransoa II. Međutim, on je bio slabog zdravlja te je tako nakon više od godinu dana vladavine preminuo, a Meri je postala udovica.

Nakon toga Meri se vratila u Škotsku i preuzela upravljanje državom 1561. godine. Četiri godine kasnije udala se za svog rođaka Henrija Stjuarta. Njihov brak se okončao nesrećno. Februara 1567. kraljičina rezidencija je bila uništena u jednoj eksploziji, a Henri je nakon toga nađen mrtav u bašti.

Kada je umrla Meri I Tjudor, Anri II je ohrabrivao svoju snaju da preuzme engleski kraljevski grb i proglasi se kraljicom, pošto je i on, kao i većina katoličkog sveta, Elizabetu smatrao nezakonitom kraljicom. Njihove nade su pale u vodu, budući da je većinsko protestantsko stanovništvo Elizabetu priznalo za zakonitog monarha.

Međutim, Elizabeta nije imala dece, pa je Marija postala njena pretpostavljena naslednica po primogenituri, kao najstarija unuka u muškoj liniji Elizabetine tetke Margarete.

Mada je Elizabetin otac, Henri VIII, u testamentu je zabranio kraljevskoj porodici Stjuart da nasledi englesku krunu, velik broj katolika u Engleskoj je smatrao da Meri ima pravo na engleski presto. Zato je Elizabeta zatvarala Meri po različitim zamkovima centralne Engleske više od 18 godina.

Na kraju, 1586. godine, Meri je uhapšena pod sumnjom da je učestvovala u Babingtonovoj zaveri. Sud ju je proglasio krivom i osudio je na smrt, odsecanjem glave.

Iako je bila pogubljena kao neprijatelj engleske krune, Meri je tokom dugogodišnjeg zatočenišva ipak, imala kraljevski tretman, otkrivaju nedavno objavljeni dokumenti.

Britanska biblioteka iznela je na videlo javnosti račune za 1580. godine, za hranu i luksuzne predmete za škotsku kraljicu tokom zatočeništva u Vingfild Manoru u Derbiširu i zamku Tutberi u Stafordširu.

„Bio je to deluks zatvor. Hrana je zaista neverovatna, od osnovnih namirnica imala je hleb, puter, jaja, ali bilo je i mesa živine i ribe, za neka jela nikada nisam čula“, istakla je Andrea Klark, vodeći kustos srednjovekovnih i ranih modernih rukopisa biblioteke.

Klarkova je bila kustos nedavne izložbe Britanske biblioteke „Kraljice Elizabet i Meri: rođake a suparnice“, koja se bavila njihovim odnosima, zaverom, špijunažom i izdajom, Engleskom i Škotskom razapetim između protestantizma i katoličanstva i verskim ratovima u tadašnjoj Evropi.

Na rolnama pergamenta, profesionalni pisari su naveli svaki trošak koji je nastao između decembra 1584. i februara 1585. godine.

„Do trenutka kada su računi sastavljeni (1585), Meri je bila u engleskom zatočeništvu skoro 17 godina, a potom je poverena na čuvanje ser Ralfu Sadleru“, dodaje Klark.

Računi pokazuju da je Meri jela govedinu, ovčetinu, teletinu, vepra i živinu, kao i bakalar, lososa, jegulju i haringe začinjene šafranom, đumbirom i muškatnim oraščićem i prelive od vina i piva.

Narandže, masline, kapar, bademi i smokve bili su među njenim egzotičnim poslasticama. Slatki luksuz je uključivao marmeladu, keks od kima i voće konzervirano u sirupu.

Iako je Meri, zarobljenica engleske krune, samo povremeno bilo dozvoljeno da jaše, ona je nastavila da drži svoje konje, a na računima su se našle i stavke kao što su fenjeri, seno i lečenje konja. Tu su i plate za 40 vojnika koji su je čuvali.