Ljubav pobedila predrasude – kraljevsko venčanje na koje se čekalo 19 godina

Aristokratsko poreklo nije samo privilegija, ponekad može biti i prepreka da učinite nešto najnormalnije – da se oženite ženom koju volite. Takav je bio slučaj sa pedesettrogodišnjim Gustavom, najstarijim sinom danske princeze Benedikte i Ričarda, šestog princa od Sajn-Vitgenštajn-Berleburga.

Prinčev deda, Gustav Albreht, peti princ od Sajn-Vitgenštajn-Berleburga, napisao je testament, u kojem je zahtevao da buduća supruga njegovog naslednika bude arijevka, plemenitog roda i protestantkinja da bi nasledio palatu Berleburg i pripadajuće imanje.

Supruga njegovog sina više je nego ispunjavala zadate uslove, jer je bila mlađa ćerka danskog kralja. Sa unukom to nije bio slučaj.

Njega je srce odvuklo ka Karini Akselson, rođenoj Amerikanki, bivšoj manekenki i uspešnoj dečjoj spisateljici. Lepa Karina je Gustavova vršnjakinja, dugo je živela i radila u Parizu. Katolkinja je, otac joj je Šveđanin, a majka Meksikanka.

Iako deda nije bio više živ, njegova poslednja želja je i dalje bila važeća, tako da Gustav, sedmi princ od Sajn-Vitgenštajn-Berleburga, nije mogao svoju izabranicu da odvede pred oltar. I to u 21. veku!

Doduše, mogao je, ali bi tada ostao bez palate Berleburg, prelepog zdanja iz 13. veka i jedne od retkih aristokratskih rezidencija u Nemačkoj u kojoj ista porodica živi već 750 godina.

I gde je tu pravda?

Njegov brat od tetke, sin kraljice Margrete, danski prestolonaslednik Frederik, oženio se devojkom bez trunke „plave krvi“, Australijankom Meri Donaldson koju je upoznao u jednom pabu na Olimpijskim igrama u Sidneju.

Drugi brat od tetke, princ Joakim, dvaput se ženio i oba puta ženama bez aristokratskog porekla. I niko se tome nije usprotivio.

Gustav je vodio dugu pravnu bitku za pravo da se oženi ženom koju je izabrao i da pritom nasledi ono što mu zakonski pripada, što je deo porodice osporavao.

Na kraju je nemački Vrhovni sud nedavno presudio da je on naslednik zamka i imanja i da testament njegovog dede više ne stoji na putu njegovom braku sa Karinom.

Građansko venčanje je obavljeno trećeg, a crkveno 4. juna, u kapeli zamka Berleburg.

Bila je to intimna ceremonija za porodicu i uži krug prijatelja, zatvorena za javnost, kojoj je prisustvovalo osamdesetak ljudi.

Medijima je bio zabranjen pristup, čak se i spisak gostiju držao u tajnosti, tako da je u javnost dospelo svega nekoliko fotografija preko društvenih mreža.

Gosti na proslavi bili su i njegovi rođaci, prinčevi Frederik i Joakim od Danske sa suprugama.

Karina je u nedavnom intervjuu izjavila koliko je razvila blizak odnos sa princezama Meri i Mari, sa kojima ima mnogo zajedničkih interesovanja i koje su obe, poput nje, „iz naroda“, pa shvataju još bolje njenu životnu situaciju.

Moderna bajka ne bi bila bajka, ako se ne bi završila na tradicionalan način, uz „i živeli su srećno do kraja života“.

Uz mali savremeni dodatak „sa svoja četiri psa, dva labradora i dva engleska španijela“.