Milord za večnost, godinu dana bez najveće muzičke zvezde SFRJ

Do sudnjeg dana, do časa kada se zvezda preselila među zvezde nebeske, bio je uvek posvećen ljubiteljima njegove pesme. Srdačan, nasmejan, plenio je na svakom koraku, šireći ljubav, učeći kroz svoje pesme mlade da se ne štede u emocijama, da kad vole – iskreno vole.

I zato je bio voljen. Đorđe Marjanović – najveća zvezda socrealističkog vremena na ovim prostorima, istinski superstar onog vremena, umetnik čiji će se lik, delo i pesme dugo pamtiti.

Đorđe, skromni student farmacije iz čestite porodice iz Homolja, koje je i sada poznatije po njemu nego po zlatonosnom Peku. Milord je bio i ostao njihov dragulj, ono čime se diče, po čemu ih prepoznaju.

Đorđe ili Kokan, kako su ga od milja zvali u detinjstvu, bio je vrhunska zvezda ali tako nalik svakom običnom čoveku i tako dostupan, bez trunke mrzovolje, sa srcem na dlanu. Bio je naš Ćelentano, srpski Žilber Beko, ovdašnji Aznavur, i Koen je bio pomalo, pevao je Dilana i najlepše pesme Sanrema, u vreme kada je ovaj festival značio sve ljubiteljima popularne muzike.

Uz pratnju „Plavog ansambla“ i „Nove dimenzije“ obišao je zemljinu kuglu uzduž i popreko. Pevao na festivalima u Zagrebu i Splitu, kada mu se nisu baš previše radovali, a ispraćali su ga ovacijama zbog hrabrosti i zato što je i njima pružio srce čak i onda kada je, iz nemuzičkih razloga, dočekivan zvižducima.

Đorđeva misija bila je upravo ta – da spaja ljude, da pomiri nepomirljivo, da čitav svet bude pesma. Pamte se brojni solistički koncerti u Domu sindikata za koji bi karte bivale po dva meseca ranije rasprodate i stara cvećara „Krin“ na Tašmajdanu koja bi ostajala bez cveća uoči takvih događaja – sve ruže i karanfile publika je s ljubavlju kupovala i davala svom Milordu.

I zato je lepo na današnji dan, tužan za još uvek brojne i aktivne „đokiste“, podsetiti na mali deo onoga što je učinio i još više, podsetiti nadležne da bi bilo lepo dodeliti mu makar naziv jedne ulice u višemilionskom gradu, to je najmanje što može da se učini za velemajstora scene, koji je toliko voleo ljude i pesmu i s njom se preselio u večnost.