Čitaj mi!

Milord za večnost, godinu dana bez najveće muzičke zvezde SFRJ

Pre godinu dana napustio nas je Đorđe Marjanović, veliki Milord. Idol mnogih generacija, učitelj brojnih estradnih ličnosti, umetnik koji je ostavio neizbrisiv trag u razvoju domaće muzičke scene. I u doba najveće slave, kada je punio dvorane i stadione širom SFRJ i SSSR-a, većina ga je obožavala, bilo je i onih koji su ga kudili, ali su svi bez razlike jednostavno morali da mu odaju priznanje za trud, želju, ljubav i umeće koje je darovao publici.

Do sudnjeg dana, do časa kada se zvezda preselila među zvezde nebeske, bio je uvek posvećen ljubiteljima njegove pesme. Srdačan, nasmejan, plenio je na svakom koraku, šireći ljubav, učeći kroz svoje pesme mlade da se ne štede u emocijama, da kad vole – iskreno vole.

I zato je bio voljen. Đorđe Marjanović – najveća zvezda socrealističkog vremena na ovim prostorima, istinski superstar onog vremena, umetnik čiji će se lik, delo i pesme dugo pamtiti.

Đorđe, skromni student farmacije iz čestite porodice iz Homolja, koje je i sada poznatije po njemu nego po zlatonosnom Peku. Milord je bio i ostao njihov dragulj, ono čime se diče, po čemu ih prepoznaju.

Đorđe ili Kokan, kako su ga od milja zvali u detinjstvu, bio je vrhunska zvezda ali tako nalik svakom običnom čoveku i tako dostupan, bez trunke mrzovolje, sa srcem na dlanu. Bio je naš Ćelentano, srpski Žilber Beko, ovdašnji Aznavur, i Koen je bio pomalo, pevao je Dilana i najlepše pesme Sanrema, u vreme kada je ovaj festival značio sve ljubiteljima popularne muzike.

Uz pratnju „Plavog ansambla“ i „Nove dimenzije“ obišao je zemljinu kuglu uzduž i popreko. Pevao na festivalima u Zagrebu i Splitu, kada mu se nisu baš previše radovali, a ispraćali su ga ovacijama zbog hrabrosti i zato što je i njima pružio srce čak i onda kada je, iz nemuzičkih razloga, dočekivan zvižducima.

Đorđeva misija bila je upravo ta – da spaja ljude, da pomiri nepomirljivo, da čitav svet bude pesma. Pamte se brojni solistički koncerti u Domu sindikata za koji bi karte bivale po dva meseca ranije rasprodate i stara cvećara „Krin“ na Tašmajdanu koja bi ostajala bez cveća uoči takvih događaja – sve ruže i karanfile publika je s ljubavlju kupovala i davala svom Milordu.

I zato je lepo na današnji dan, tužan za još uvek brojne i aktivne „đokiste“, podsetiti na mali deo onoga što je učinio i još više, podsetiti nadležne da bi bilo lepo dodeliti mu makar naziv jedne ulice u višemilionskom gradu, to je najmanje što može da se učini za velemajstora scene, koji je toliko voleo ljude i pesmu i s njom se preselio u večnost.

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 15. maj 2022, 22:16) - Rajka [neregistrovani]

Divan tekst o legendi

Voljeni,nezaboravni Dorde

(nedelja, 15. maj 2022, 14:14) - anonymous [neregistrovani]

DJORDJE ZA VEČNOST

Djordje,običan čovek iz naroda,nikada se nije ponašao kao zvezda,možda,kako su neki stručnjaci u to vreme govorili, nije imao baš glas kakav oni žele,ali je imao dušu kojom je svaku interpretaciju obavijao. Vremena se menjaju, muzički ukusi,ali neko ko prvi otvori te hermetički zatvorene "socijalističke dveri" - ostaje legenda za vjek vjekova. Djordje nas gleda s neba,a možda se reinkarnira u neku novu (samo fizički) ličnost ,ali sa dušom i lepotom Djordja Marjanovića. Odličan tekst i podsećanje uz zahvalnost i za one koji imaju ,ehehejjjj godin a.

(subota, 14. maj 2022, 13:44) - Dzon li huker [neregistrovani]

Bilo nekad, sad se prepricava.

Sad smo srecni docekali, neke nove klince, ili matorce, kako je kome drago. Konstrakta nam porucuje da mora biti zdrava, jer ako nije, uvenuce za lanetom svojim, ovih dana, jer je ime njegovo, njena molitva. Pozdrav djordjetu tamo gore na nebu. Ja znam svoj put, kroz noc i dan, jer ja znam ne pripadam, ovom nebu.