Dve decenije od odlaska Bate Stojkovića: Pozorište mu je bilo najlepša kuća i najvažnija vera

U Zvezdara teatru je igrao u sedam predstava i ukupno 1.102 puta oživeo likove kojih se i dan danas sećamo. Sava Odžačar u Klaustrofobičnoj komediji, Luka Laban u Profesionalcu, Vasilije u Urnebesnoj tragediji, tri lika u predstavi Lari Tompson – tragedija jedne mladosti...

 „Prošlo je dvadeset godina od odlaska Bate Stojkovića iz pozorišnog i filmskog sveta koji je bio njegov najvažniji deo života. Oprostili smo se sa velikim i dragim glumcem 16. marta 2002. godine. Sećanje na našeg prijatelja je skoro svakodnevno: Gledamo ga u nezaboravnim filmskim ulogama koje su antologija jugoslovenskog i srpskog filma, ili kad ulazimo na Veliku scenu Zvezdara teatra koja nosi ime Danila Bate Stojkovića...

Na toj sceni Bata je odigrao više od hiljadu predstava. Pozorište je Bati bilo njegova najlepša kuća i najvažnija vera. Brzo je prošlo dvadeset godina od rastanka sa gospodinom koji nam uvek izmami osmeh kad ga se setimo. Tako je bilo od kako nije sa nama i tako će biti za mnoga buduća vremena, jer su vredna umetnička dela najlepši i najdugovečniji trag našeg postojanja“, rekao je Dušan Kovačević, Batin prijatelj i direktor Zvezdara teatra, povodom  dvadesetogodišnjice odlaska velikana srpskog glumišta. 

Bata je bio tumač tragike svakodnevnog čoveka, kralj izmanipulisanih ljudi kojima je toliko puta na sceni ili na filmskoj traci dao glas i obličje. Sve uloge je gradio temeljno i strpljivo, sa puno detalja koji su bili presudni. Uvek je imao svom liku nešto da doda i zbog toga je tvrdio da se nikada nije zasitio nijedne svoje uloge.

„Neki kažu: Odigram jednu ulogu pet puta i više mi se ne igra. Meni se tek igra kad igram dvestotu. Samo mislim na tristotu! Kažu: kako ti nije dosadno? Kako dosadno? Pa stalno ima posla oko uloge. To je kao kad imaš stan pa ga jedanput počistiš i kažeš dovoljno je za ceo život. A prašina što popada, a što hoće da zarđa, a što mu treba novi detalj, a što mu treba ponekad cveće...Pa to je sve isto i s jednom ulogom. Svaki put joj fali ponešto. Kad dobro odigram predstavu, ja ne mogu da zaspim celu noć. Kad loše odigram, po mom nekom ubeđenju, odmah zaspim – da zaboravim. Mada me sutradan to kljuca“, govorio je Danilo Bata Stojković.

Rođen je 11. avgusta 1934. u Beogradu. Završio je glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu, u klasi profesora Tomislava Tanhofera.

Prvi angažman nakon završenih studija dobio je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1959) a zatim je karijeru nastavio u Pozorištu Atelje 212 (1962). Poslednjih godina života njegov pozorišni opus vezan je za Zvezdara teatar gde je igrao od 1987. do 2002. Poslednju predstavu u ovozemaljskom životu odigrao je 13. februara 2002. godine, tumačeći 416. put ulogu Luke Labana u Profesionalcu Dušana Kovačevića.

Odigrao je preko 80 pozorišnih uloga i snimio 68 filmova, više od 50 televizijskih drama i 20 serija. Mnoge od njih danas čine antologiju i istoriju srpskog pozorišta i kinematografije.