„Šta bi mi bili, pa i šta bi bila Evropa, da nije Dečana, Gračanice..." - kako je govorio patrijarh Pavle

Bronzana figura Njegove svetosti Pavla kao da blagosilja vernike i sve dobronamernike u porti Hrama Svetog Vasilija Ostroškog, ponos je žitelja Leposavića.

Veličanstveni spomenik visine 2,7 metara sa utisnutim porukama patrijarha Pavla, delo je skulptora Milenka Balovića iz Raške.

Rugovskom klisurom prolamaju se zvona drevne lavre Pećke Patrijaršije gde je Njegova svetost Pavle rado bogoslužio i besedio.

„Šta bi mi bili, pa i šta bi bila Evropa, da nije Dečana, Gračanice... Nadam se da će ipak doći i kod ljudi jedno osećanje da smo trebali da trošimo snagu na onome što je plemenito i dobro za sve, i za prošlo i za buduće vreme. Za ove što će doći posle nas, da imaju da vide čime su se naši stari bavili", govorio je patrijarh Pavle.

Te metohijsko-kosovske spomenike svet prepoznaje kao srednjovekovne manastire Srpske pravoslavne crkve.

„Mnogi su govorili da su ovo spomenici njihovi, ljudi koji su dolazili iz stranih zemalja videli su da ovo svedoči i istoriju našeg srpskog naroda i ovih svetinja koja se ne može promeniti", rekla je Mati Haritina, igumanija Manastira Pećke Patrijaršije.

U Dušanovom Prizrenu u obnovljenom Episkopskom hrmu Svetog Đorđa koji je u martovskom pogromu znatno uništen, služen je pomen Njegovoj svetosti.

U Bogosloviji Svetih Kirila i Metodija, gde se već 150 leta školuju bogoslovi rado se sećaju mudrih poruka nekadašnjeg episkopa raško-prizrenskog i 44. poglavara Srpske prvaslavne crkve, Pavla.

„Pre svega trudimo se, kao što je rekao patrijarh blaženopočivši Pavle, koji je 34 godine ovde boravio u ovom carskom gradu, bio i profesor ove Bogoslovije, jeste da budemo ljudi", istakao je Jovan Radić, profesor Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu.

 Te bogoslove svakodnevno usmeravaju i drugi profesori duhovne škole u Prizrenu - gradu u kome se čuje albanski, turski i srpski. Mada u njemu opstaje simboličan broj pravoslavaca.