Preminuo glumac Radovan Miljanić

Radovan Miljanić je poslednju ulogu odigrao pre samo nekoliko dana – u predstavi Narodnog pozorišta Vasa Železnova i drugi, koja je uspešno izvedena 18. oktobra na Ruskom međunarodnom pozorišnom festivalu u Nižnjem Novgorodu.

Rođen u Pančevu 24. februara 1952. godine, Miljanić je diplomirao glumu 1979. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Predraga Bajčetića, monodramom Priče kneza Miškina prema romanu Idiot F. M. Dostojevskog. Predstava je igrana u Podrumu Ateljea 212, Žutom salonu Jugoslovenskog dramskog pozorissta i u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Iste godine, na Sceni „Krug 101“ Narodnog pozorišta u Beogradu, imao je svoju prvu premijeru, a reč je o predstavi Za opelo, u red, molim prema tekstu Milana Mitića, u režiji Velimira Mitrovića.

Tokom dugogodišnje karijere odigrao je više od sto uloga, od kojih je oko 70 premijera, najviše u Narodnom pozorištu. Igrao je i u SKC-u, Domu omladine, Zvezdara teatru, Teatru od nule, Pozorištu Ogledalo, JDP-u, Beogradskom dramskom pozorištu...

Više od dve decenije, uz Ljubivoja Tadića (Tesla), igrao je u kultnoj duodrami Tesla ili prilagođavanje anđela u kojoj je briljantno tumačio lik novinara Džona Smita.

Učestvovao je u snimanju pedesetak drama na Radio Beogradu i ostvario zapažene uloge (Vladislav Petković Dis, Branko Miljković, Tomas Mor..).

U Pesničkim vedrinama na TV Beograd tumačio je Milutina Bojića i dve decenije bio stalni učesnik u emisijama Kulturne i Naučne redakcije TV Beograd.

Igrao je u mnogim domaćim serijama i filmovima – Direktan prenos, Čavka, Guča, Uslovna sloboda, Život i smrt porno bande, Nečista krv - Greh predaha, Dara iz Jasenovca, Tajne vinove loze ...

Tumačio je glavne uloge u filmovima Vladimira Mančića koji su osvojili mnoge nagrade na festivalima kratkometražnog filma.

Retko je govorio za medije, a u jednom intervjuu, objavljenom pre skoro dve decenije u pozorišnom listu Ludus, na pitanje šta za njega danas, posle toliko odigranih uloga, predstavlja izazov, rekao je: „Nešto što podrazumeva drugačiji pristup ulozi ili komadu, što do sada nisam radio... Ne pripadam glumcima koji planiraju uloge ili imaju zacrtano šta sad moraju da igraju. Vaspitavan sam u drugom duhu: da su predstava i pozorište mnogo važniji od glumaca, nas koji treba da učestvujemo u tome. Nisam u pozorištu zbog sebe, nego zbog pozorišta“.