Aplauz za Laneta Gutovića trajao je decenijama

Milan Lane Gutović je pripadao veličanstvenoj generaciji „Bojanovih beba“ koja je po završenoj Akademiji 1967. godine stupila na scenu Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Za ulogu u predstavi Pučina nagrađen je na „Sterijinom pozorju“, dobio je statuetu Ćuran na Danima komedije u Jagodini i Godišnju nagradu JDP-a. Uloga u predstavi Ruženje naroda u dva dela donela mu je nagradu „Zoran Radmilović“.

Priznanje „Raša Plaović“ dobio je za ulogu u predstavi Vesele žene vindzorske. Dobitnik je dve nagrade za životno delo – Zlatni ćuran i „Nušićeve nagrade“. Najveća nagrada za glumačka dostignuća je neprestani aplauz koji je trajao decenijama.

Predstava Buba u uhu izvođena je 1.650 puta za 45 godina, u istoj podeli. Na scenu na kojoj je proveo radni vek vratio se u martu 2020. kao Vasilije Šopalović u Putujućem pozorištu Šopalović, a igrao je i u Zvezdara teatru u predstavama Arzamas i Večera budala.

„Svaki taj susret, svaka proba, svaka predstava je bila posebna. Bila je to pozorišna radost, poseban pozorišni izazov i jedno zaista predivno prijateljstvo i predivni dani i noći ispunjeni veoma zanimljivim razgovorima – duhovitim nadasve, i sada je to jedan osećaj praznine“, kaže pozorišni reditelj Božidar Đurović.

Uloga Šojića trajna uspomena na Laneta Gutovića

U filmskom i televizijskom stvaralaštvu Lane Gutović je bio jedinstven po „franšizi“ koju je stvorio zajedno sa Sinišom Pavićem.

Srećko Šojić se pojavio kao epizodni lik u filmu Laf u srcu, 1981. godine. Filmski serijal Tesna koža punio je bioskopske dvorane širom tadašnje Jugoslavije tokom 80-ih godina, a Bela lađa bila je iz sezone u sezonu najgledanija serija u Srbiji dvadesetak godina kasnije.

„Tom ulogom on je postao deo milionskog gledališta, deo svakog gledaoca, deo njihovog života, oni su ga, prosto, prisvojili, usvojili, zavoleli. On je ušao u njihove živote i ostao trajna uspomena. Dakle, glumac koji je ostavio neizbrisiv trag“, istakao je scenarista Siniša Pavić.

Neponovljivi dar Milana Gutovića obeležio je televiziju u proteklih pet decenija. Od kultnih Diplomaca, preko Boljeg života, do omiljenog Dragoslava u Otvorenim vratima i heroja najmlađe publike, Pustolova.

U javnosti je ostavljao utisak dragog namćora, kolege ga pamte kao drugarčinu. Za sebe je govorio da je uvek više voleo da nasmeje ljude, nego da ih rastuži.  

Biće sahranjen u subotu, u 12 časova, na lokalnom kumodraškom groblju, kako je želeo, a ne u Aleji velikana ili zaslužnih građana.