Ana Stamenković i Ivana Božović: Na ulici nas pitaju kad će kraj korone

Na pitanje kako bi godinu na izmaku opisala u tri reči, Ana Stamenković je odgovorila: „Izazovna, teška, ne ponovila se“.

Za Ivanu Božović su tri reči koje su obeležile ovu godinu – neizvesnost, tuga i nada.

Novinarstvom se bave dugo i imale su prilike da izveštavaju i o pandemiji svinjskog gripa, a pratile su i bolesti poput groznice Zapadnog Nila i SARS-a. Ivana Božović kaže da nije isključila mogućnost da pandemija dostigne ovakve razmere i napominje da niko ne može sa sigurnošću da kaže koliko će se virus proširiti.

„Nikada neću zaboraviti kada je u februaru direktor SZO za Evropu dr Hans Kluge boravio u Srbiji. Tada sam radila intervju sa njim i sećam se da je kovid 19 bio nepoznanica za sve, niko nije znao sa čim se bori, a saznanja o njemu su se neprekidno menjala. Tokom posete našoj zemlji, pogoršala se situacija u Italiji i on je hitno otputovao. Mislim da je tada svima postalo jasno da se virus širi neverovatnom brzinom i da niko nije 100 posto zaštićen“, navela je Ivana Božović.

Ana Stamenković ističe kako se ne pamti nešto što je, poput pandemije koronavirusa, zahvatilo ceo svet, ali se nada da je upravo sada prelomni trenutak.

„Vakcina je tu. Iskreno se nadam, da bez obzira na brzo širenje, da je virus već oslabio, da je kolektivni imunitet takođe važna karika u borbi i da će korona uskoro postati realnost, ali realnost koja nas ne ugrožava više, da će postati virus sa kojim ćemo naučiti da živimo“, objasnila je Ana.

Od početka epidemije u Srbiji, kažu, bilo je malo slobodnih dana, a ovih 10 meseci opisuju kao borbu. Neretko smo ih viđali kako u istom danu razgovaraju sa gostima u Jutarnjem dnevniku, a gotovo 12 sati kasnije izveštavaju sa lica mesta za Dnevnik u 19.30. 

„Mislim da sam u martu, aprilu i maju imala više od 350 radnih sati mesečno. Nosi adrenalin, želja da se sve uradi kako treba, da izveštavamo profesionalno i odgovorno i u prvom satu radnog dana i u poslednjem, na kraju radnog dana. I mislim, verujem, znam da je to u 99 odsto slučajeva bilo kako treba, ali živi smo ljudi, radi se predugo bez pauze i razumljivo je da ponekad bude i lapsusa i nekih nenamernih propusta“, ističe Ana Stamenković.

Napominje da se trudi da u svojim izveštajima, intervjuima i emisijama gledaocima uvek da dozu optimizma.

Tuga, smeh i stres 

Ivana Božović govori kako je doživela različite emocije tokom proteklih 10 meseci – od tuge zbog izgubljenih prijatelja do smeha zbog onih koji su se oporavili, ali napominje kako je bio prisutan i stres zbog straha da neće sve stići.

„U pojedinim trenucima sam išla sa događaja na događaj i neprekidno se uživo uključivala. Bilo je i umora, jer poslednjih 10 meseci spavam manje od pet sati dnevno. Sećam se i kada su mi javili da mi je preminuo prijatelj, plakala sam ceo dan na poslu i radila. Ali ne samo ja, ovo je priča mnogih mojih kolega. Smatram da ovaj posao ili radite kako treba ili ne radite - nema sredine“, naglašava Ivana.

Govori da je tokom pandemije najjači utisak na nju ostavila smrt njenih prijatelja, trenutak kada njena sestra kreće na dežurstvo u kovid zonu i stepen sopstvene izdržljivosti.

„Svako veče kada se vraćam kući, pomislim kako od umora ne mogu da koračam, a onda zazvoni sat u pet ujutru i idem sve ispočetka“, kaže Ivana Božović.

Na Anu Stamenković najveći utisak ostavilo je nesebično davanje belih mantila tokom pandemije.

„Znam da često ima i da su se čule raznorazne kritike i zamerke, ali naši beli mantili, sve koje poznajem, koje sam upoznala tokom korone, svima i duboki naklon i veliko hvala za sve u prethodnom periodu. Zahvaljujem se svakoj kariki u lancu! Nismo ni svesni, bez obzira na izveštaje i intervjue u svim medijima, koliko su se dali i žrtvovali“, istakla je Ana.

Na pitanje da li ih zaustavljaju ljudi na ulici kako bi ih pitali o pandemiji, Ana Stamenković odgovara da su je ljudi često pitali šta će Krizni štab da odluči, ali i za savet da li da idu na more.

„Najčešće pitanje je bilo i dalje je - kada će kraj? Nemam i dalje odgovor. Ranije su me prepoznavali po kampanji o transplantaciji organa, a sada je moj nadimak 'korona novinarka'“, kaže Ana Stamenković.

Saveti „Klinike nazdravlje“ još su značajniji tokom pandemije 

Ivana Božović se najčešće susretala sa ljudima koji su je pitali kada će im se vratiti stari život i da li da se vakcinišu, ali i sa onima koji su imali konkretna pitanja u vezi sa zdravstvenim stanjem.

„Ja volim takve razgovore, jer me zanima šta ljudi misle, šta ih interesuje, zbunjuje, da li žele da o još nekim temama i problemima razgovaramo. Mi smo tu zbog naših gledalaca“, istakla je Ivana.

Godinama, u okviru rubrike „Klinika nazdravlje“, Ivana Božović, koja je doktor medicine, daje savete gledaocima Jutarnjeg programa RTS-a. Napominje da su saveti uvek isti - sa pandemijom ili bez nje.

„Ostavite pušenje i alkohol, jedite umereno i raznovrsno, budite fizički aktivni. Više spavajte, a manje se nervirajte (koliko god je to moguće). Svi hronični bolesnici moraju da uzimaju terapiju u dogovoru sa lekarom, nikako da je menjaju na svoju ruku. Osluškujte svoj organizam, ukoliko osetite nešto neobično - ne čekajte, idite na pregled“, poručuje Ivana Božović.

„Dnevnik jednog proleća“ 

Tokom izazovnog vremena, kao što je vanredno stanje, bilo je potrebno objasniti građanima sa kakvim profesionalnim i ličnim izazovima su se suočili zdravstveni radnici. Ana Stamenković je to učinila svojim prvim dokumentarnim filmom „Dnevnik jednog proleća“. Zahvaljuje se uredniku Nenadu Lj. Stefanoviću na ukazanom uverenju, za koje se nada da nije prokockano.

„Tokom snimanja filma samo sam se uverila u posvećenost i požrtvovanost svih koji učestvuju u borbi protiv korone. Mnogi su se tokom filma rasplakali, mnogi su plakali dok su gledali film. Hvala svima koji su govorili u filmu i ogolili se, da tako kažem, potpuno se otvorili. Hvala dr Nataši Gocić Perić koja je svoj lični dnevnik podelila sa svima nama, ali i svim sagovornicima koji su ispričali i najteže situacije i osvrnuli se na one koje su im vraćale osmeh i davale nadu“, naglasila je Ana Stamenković i pozvala sve da pogledaju film.

Pandemija koronavirusa predstavlja teško i izazovno vreme tokom kojeg nam je svima bio potreban oslonac, kako profesionalni, tako i lični.

„Profesionalni oslonac u svim izazovima bio mi je celokupan Informativni program RTS-a. Radili smo kao tim i u svakom trenutku se našli jedni drugima“, rekla je Ivana Božović. 

Ana Stamenković je istakla kako ima kolege na koje može da se osloni i uvek računa i dodaje kako su joj to i prijatelji, a ne samo kolege, a tu su, navodi, i prijatelji van posla, porodica, ali i neki zdravstveni radnici, lekari i sestre.

„Ovo je prilika da se zahvalim i mojim šefovima, urednicima Dnevnika, direktoru, što sam u ova teška vremena, kao zdravstveni novinar u jednom od najvećih i najtežih zdravstvenih izazova dobila priliku da kroz razne TV forme pokažem novinarske kvalitete. Hvala svima još jednom na tome“, navela je Ana Stamenković.

Nagrade potvrđuju posvećenost i znak su dobro obavljenog posla 

Ivana Božović i Ana Stamenković su za svoje izveštavanje ove godine dobile veliki broj nagrada, kako novinarskih, tako i onih za zasluge.

„Važne su mi jer potvrđuju i profesionalni rad i posvećenost i donose potvrdu da ste na pravom putu i rečima i slikom. Mi bez slike ne možemo i zato hvala kolegama snimateljima, posebno Vladimiru Zakonoviću“, istakla je Ana Stamenković.

Naglasila je da joj je gran-pri „Zlatna Nika“ koji je dobila za film „Dnevnik jednog proleća“ posebno drag, kao i nagrada „Heroj Beograda“, jer je deo novčane nagrade poklonila za lečenje jedne devojčice.

„Svako priznanje je znak da ste dobro radili i da je to neko uočio. Zbog toga sam ponosna i počastvovana i osećam veliku odgovornost. To me obavezuje da radim još više i još bolje“, kazala je Ivana Božović.

Nova godina, od koje svi očekujemo da nam donese poboljšanje stanja po pitanju pandemije, kuca na vrata. Zamolili smo naše koleginice da nam svoja očekivanja za 2021. godinu opišu, ponovo, u tri reči.

„Borba, nada, ljubav“, kaže Ivana Božović.

Ana Stamenković navodi da su to zdravlje, pobeda i novi život i dodaje: „Samo da smo zdravi i živi, a kako kaže 'Hladno pivo', 'i ovo će proći', ali i 'nikad više neću ovako bahato uzimati sreću zdravo za gotovo'“.