Dva veka od rođenja Fridriha Engelsa – kapitaliste i revolucionara

Kakav svet je zatekao Fridrih Engels 1820. kada se rodio? Industrijska revolucija se iz Engleske širila poput požara, kapitalizam je zapošljavao mase radnika.

Fabrički dimnjaci puše se i u Engelsovom rodnom mestu, Barmenu koji danas pripada Vupertalu u zapadnoj Nemačkoj. Fridrihov otac je vlasnik fabrike tekstila.

Mladi Engels uči i tačno razume kako funkcioniše kapitalizam. Od sina industrijalca postaje najpoznatiji kritičar kapitalizma – zajedno sa Karlom Marksom.

„On je bio čovek koji se ujutro častio škampima i šampanjcem, a uveče sa devojkom skitao po siromašnom radničkom kvartu Mančestera. Bio je i jedno i drugo, kapitalista i revolucionar. U svakom slučaju imao je izražen osećaj za pravdu“, kaže Ekehard Loviš, vajar iz Vupertala, autor skulpture Engelsa povodom 200 godina od rođenja filozofa i revolucionara.

Rana mladost i sukob sa ocem

Kao najstarije od devetoro dece, Fridrih Engels je po želji oca trebalo da preuzme fabriku i posao sa tekstilom. Godinu dana pred maturu, otac naslednika ispisuje iz gimnazije kako bi mogao da počne stručnu obuku za komercijalistu i trgovca.

Otac i sin se često sukobljavaju: mladi Engels uviđa i protivi se protivrečnost između protestantske pobožnosti i kapitalističkog ponašanja. Sa samo 18 godina objavio je svoj prvi društveno-kritički tekst: Pisma iz Vupertala.

„Strašna je beda u nižim klasama, naročito među fabričkim radnicima u Vupertalu. Samo Elberfeldu, 1.200 od 2.500 dece školskog uzrasta je lišeno obrazovanja i odrasta u fabrikama, samo da vlasnik fabrike ne bi morao da zaposli odraslu osobu čija je plata duplo veća od one koju daje detetu“, elokventno i drastično je formulisao pod pseudonimom Fridrih Osvald.

Po završetku stručne obuke, 1841. godine je dobrovoljno odslužio vojni rok u artiljeriji Kraljevske pruske garde u Berlinu. Kao gost student pohađa univerzitetska predavanja iz filozofije, orijentalnih jezika i finansija. Kreće se u levičarskim intelektualnim krugovima.

Susret sa Marksom

Konačno, 1842. u Kelnu, 22-godišnji Engels se prvi put sreo sa dve godine starijim Karlom Marksom, u to vreme još uvek glavnim urednikom Rajniše cajtunga.

Engelsov otac šalje Fridriha u svoju tkanicu pamuka u Mančesteru. Tamo upoznaje sestre Berns – Meri i Luizu, Irkinje koje su radile u toj fabrici i s kojima će kasnije živeti, delom posebno, delom utroje. Engels je bio protivnik braka. Nije imao dece, ali se brinuo o vanbračnom Marksovom sinu.

U Mančesteru se upoznaje sa nehumanim uslovima života i rada tekstilnih radnika i svoje utiske stavlja na papir u socijalnoj studiji Situacija radničke klase u Engleskoj gde o promeni uloga u porodici piše: 

„Žena radi u fabrici, hrani porodicu, muškarac sedi kod kuće, čuva decu, sprema i kuva“.

Saradnja sa Marksom, koji je u međuvremenu emigrirao u Pariz, sve je tešnja. Engels postaje jedan od autora Nemačko-francuskih godišnjaka koje su izdavali Karl Marks i Arnold Ruge. Engels nasupa kao govornik na prvim komunističkim sastancima održanim u Elberfeldu 1845. godine.

Zatim se sa Marksom seli u Brisel. Zajedno putuju u London i Mančester. U Londonu se 1847. godine pridružuju „Ligi pravednih“, kasnije „Ligi komunista“ – za koju su godinu dana kasnije napisali čuveni Komunistički manifest.

„Bez Fridriha Engelsa mnogi tekstovi Karla Marksa nikada ne bi bili objavljeni. Tek sa Engelsovom intervencijom postali su politički stavovi, a bez Engelsovog novca, Marks bi umro od gladi. Komunistički manifest je zajednički rad. Veći deo je napisao Marks, ali od Engelsa potiče vatrenost koja se i danas može osetiti u njegovim tekstovima, ta spremnost da se dâ jasna politička izjava, a zatim da se energično brani. Time je prožet Komunistički manifest“, kaže ekonomski istoričar Verner Plumpe sa Univerziteta u Frankfurtu na Majni u intervjuu za Dojčlandfunk.

Engles je prisutan kada u proleće 1849. godine u Vupertalu protestuju radnici, kasnije takođe u ustanku u Badenu. Posle poraza tog ustanka pobegao je u Švajcarsku i dalje u Englesku, gde je od 1850. radio kao ovlašćeni potpisnik, a kasnije i kao partner u očevoj kompaniji.

U mnogim slučajevima teško se mogu razlikovati pera dvojice autora: na primer, Engels je posthumno, na osnovu beleški priredio drugi i treći tom Marksovog glavnog dela Kapital.

Pošto je prodao akcije svoje kompanije 1869. godine , Engels se preselio u London gde je već živeo Marks. Posle Marksove smrti 1883. postao je vodeća figura međunarodnog socijalizma, pa i nemačke socijaldemokratije.

Fridrih Engels je umro 5. Avgusta 1895. u Londonu, sa 75 godina.

Godina Engelsa u Vupertalu

Engelsov rodni grad proglasio je „Godinu Engesla“ i stvara živi spomen na svog svetski poznatog sina – sa gradskom festivalom, koncertima, izložbama i diskusijama. Zbog pandemije korone, proslave su otkazane, uključujući ponovno otvaranje istorijske kuće Engels, jedne od nekadašnjih pet kuća ove porodice. Mnogo događaja prebačeno je u internet.

„Zbog digitalizacije suočavamo se sa gigantskim preokretima koji takođe menjaju umetnost“, kaže vajar Loviš. Skulptura Engelsa koju je dizajnirao na računaru i za koju je dao da se iz jednog bloka mermera izrežu 64 komada – predstavlja ga u prirodnoj veličini.