Čitaj mi!

Dva veka od rođenja Fridriha Engelsa – kapitaliste i revolucionara

Pre 200 godina u Vupertalu u Zapadnoj Nemačkoj rođen je Fridrih Engels, prijatelj Karla Marksa. Dvojica Nemaca su se poznavali od svojih dvadesetih, tesno sarađivali i svojom teorijskom kritikom kapitalizma – promenili svet.

Kakav svet je zatekao Fridrih Engels 1820. kada se rodio? Industrijska revolucija se iz Engleske širila poput požara, kapitalizam je zapošljavao mase radnika.

Fabrički dimnjaci puše se i u Engelsovom rodnom mestu, Barmenu koji danas pripada Vupertalu u zapadnoj Nemačkoj. Fridrihov otac je vlasnik fabrike tekstila.

Mladi Engels uči i tačno razume kako funkcioniše kapitalizam. Od sina industrijalca postaje najpoznatiji kritičar kapitalizma – zajedno sa Karlom Marksom.

„On je bio čovek koji se ujutro častio škampima i šampanjcem, a uveče sa devojkom skitao po siromašnom radničkom kvartu Mančestera. Bio je i jedno i drugo, kapitalista i revolucionar. U svakom slučaju imao je izražen osećaj za pravdu“, kaže Ekehard Loviš, vajar iz Vupertala, autor skulpture Engelsa povodom 200 godina od rođenja filozofa i revolucionara.

Rana mladost i sukob sa ocem

Kao najstarije od devetoro dece, Fridrih Engels je po želji oca trebalo da preuzme fabriku i posao sa tekstilom. Godinu dana pred maturu, otac naslednika ispisuje iz gimnazije kako bi mogao da počne stručnu obuku za komercijalistu i trgovca.

Otac i sin se često sukobljavaju: mladi Engels uviđa i protivi se protivrečnost između protestantske pobožnosti i kapitalističkog ponašanja. Sa samo 18 godina objavio je svoj prvi društveno-kritički tekst: Pisma iz Vupertala.

„Strašna je beda u nižim klasama, naročito među fabričkim radnicima u Vupertalu. Samo Elberfeldu, 1.200 od 2.500 dece školskog uzrasta je lišeno obrazovanja i odrasta u fabrikama, samo da vlasnik fabrike ne bi morao da zaposli odraslu osobu čija je plata duplo veća od one koju daje detetu“, elokventno i drastično je formulisao pod pseudonimom Fridrih Osvald.

Po završetku stručne obuke, 1841. godine je dobrovoljno odslužio vojni rok u artiljeriji Kraljevske pruske garde u Berlinu. Kao gost student pohađa univerzitetska predavanja iz filozofije, orijentalnih jezika i finansija. Kreće se u levičarskim intelektualnim krugovima.

Susret sa Marksom

Konačno, 1842. u Kelnu, 22-godišnji Engels se prvi put sreo sa dve godine starijim Karlom Marksom, u to vreme još uvek glavnim urednikom Rajniše cajtunga.

Engelsov otac šalje Fridriha u svoju tkanicu pamuka u Mančesteru. Tamo upoznaje sestre Berns – Meri i Luizu, Irkinje koje su radile u toj fabrici i s kojima će kasnije živeti, delom posebno, delom utroje. Engels je bio protivnik braka. Nije imao dece, ali se brinuo o vanbračnom Marksovom sinu.

U Mančesteru se upoznaje sa nehumanim uslovima života i rada tekstilnih radnika i svoje utiske stavlja na papir u socijalnoj studiji Situacija radničke klase u Engleskoj gde o promeni uloga u porodici piše: 

„Žena radi u fabrici, hrani porodicu, muškarac sedi kod kuće, čuva decu, sprema i kuva“.

Saradnja sa Marksom, koji je u međuvremenu emigrirao u Pariz, sve je tešnja. Engels postaje jedan od autora Nemačko-francuskih godišnjaka koje su izdavali Karl Marks i Arnold Ruge. Engels nasupa kao govornik na prvim komunističkim sastancima održanim u Elberfeldu 1845. godine.

Zatim se sa Marksom seli u Brisel. Zajedno putuju u London i Mančester. U Londonu se 1847. godine pridružuju „Ligi pravednih“, kasnije „Ligi komunista“ – za koju su godinu dana kasnije napisali čuveni Komunistički manifest.

„Bez Fridriha Engelsa mnogi tekstovi Karla Marksa nikada ne bi bili objavljeni. Tek sa Engelsovom intervencijom postali su politički stavovi, a bez Engelsovog novca, Marks bi umro od gladi. Komunistički manifest je zajednički rad. Veći deo je napisao Marks, ali od Engelsa potiče vatrenost koja se i danas može osetiti u njegovim tekstovima, ta spremnost da se dâ jasna politička izjava, a zatim da se energično brani. Time je prožet Komunistički manifest“, kaže ekonomski istoričar Verner Plumpe sa Univerziteta u Frankfurtu na Majni u intervjuu za Dojčlandfunk.

Engles je prisutan kada u proleće 1849. godine u Vupertalu protestuju radnici, kasnije takođe u ustanku u Badenu. Posle poraza tog ustanka pobegao je u Švajcarsku i dalje u Englesku, gde je od 1850. radio kao ovlašćeni potpisnik, a kasnije i kao partner u očevoj kompaniji.

U mnogim slučajevima teško se mogu razlikovati pera dvojice autora: na primer, Engels je posthumno, na osnovu beleški priredio drugi i treći tom Marksovog glavnog dela Kapital.

Pošto je prodao akcije svoje kompanije 1869. godine , Engels se preselio u London gde je već živeo Marks. Posle Marksove smrti 1883. postao je vodeća figura međunarodnog socijalizma, pa i nemačke socijaldemokratije.

Fridrih Engels je umro 5. Avgusta 1895. u Londonu, sa 75 godina.

Godina Engelsa u Vupertalu

Engelsov rodni grad proglasio je „Godinu Engesla“ i stvara živi spomen na svog svetski poznatog sina – sa gradskom festivalom, koncertima, izložbama i diskusijama. Zbog pandemije korone, proslave su otkazane, uključujući ponovno otvaranje istorijske kuće Engels, jedne od nekadašnjih pet kuća ove porodice. Mnogo događaja prebačeno je u internet.

„Zbog digitalizacije suočavamo se sa gigantskim preokretima koji takođe menjaju umetnost“, kaže vajar Loviš. Skulptura Engelsa koju je dizajnirao na računaru i za koju je dao da se iz jednog bloka mermera izrežu 64 komada – predstavlja ga u prirodnoj veličini.

broj komentara 3 pošalji komentar
(subota, 28. nov 2020, 13:02) - anonymous [neregistrovani]

Inače

Fridrih Engels je u svom delu čak izneo tezu kako Škote, Baskijce, Srbe i poljake treba iskoreniti jer smo za ono vreme po njegovom mišljenju bili dva stupnja ispod napretka tadašnje Evrope. Razumete te zašto nisam ushićen na pomen gore pomenute dvojke.

(subota, 28. nov 2020, 13:02) - anonymous [neregistrovani]

kapital

Ono sto mene fascinira je podatak da su Manifest napisali kao mladi ljudi (28 i 30 godina) .
Da nije bilo njih, ne bi bilo komunista, ali ne bi ni kapitalizam evoluirao u humaniji sistem.
Svet u kome zivimo nje pravedan svet, ali takvih kriticara koji mogu da promene svet vise nema.

(subota, 28. nov 2020, 12:38) - anonymous [neregistrovani]

Енгелс је пре свега Герман

Не знам само када ћемо да се усправимо као народ и да све оне који су лоше говорили о нама једноставно одстранимо. Енгелс је мрзео Србе. Након пораза нашег народа у Првом српско-турском рату са не скривеним ликовањем известио је свог пријатеља Маркса како је Турска победила Србе. Немамо ми шта да се сећамо Енгелса и његовог живота. Његова и Марксова лапрдања коштала су нас превише.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">