Kako je Borat za Kazahstance postao „veoma fin“

Pre 15 godina srednjoškolac iz Los Anđelesa, Denis Kin, prijavio se za program međunarodne razmene đaka.

Posle mnogo premišljanja, zaključio je da bi bilo zabavno izbeći popularne destinacije, kao što su Francuska i Španija, i otići u Kazahstan.

„Ljudi nisu znali ni gde se zemlja nalazi“, kaže Kin. „U Kazahstanu postoji vreme pre i posle Borata“.

Reč je naravno o filmu Borat: Kulturno uzdizanje u Americi za pravljenje koristi slavne nacije Kazahstana (Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan), komediju Saše Barona Koena koja se u bioskopima pojavila godinu dana kasnije, 2006. godine.

U filmu se Koen pretvara da je televizijski izveštač u poseti Americi iz bivše republike SSSR-a, čiji stanovnici navodno piju konjski urin, žene smatraju vlasništvom i slave antisemitsku verziju trke bikova.

Tadašnja kazahstanska vlada zabranila je film, zapretila tužbom Koenu i objavila oglas na četiri stranice u Njujork tajmsu, braneći čast zemlje.

I tako, kada je 29. septembra objavljen trejler za nastavak Borata, koji je Koen snimao u tajnosti, a pušten je u prošli petak na striming servisu „Amazona“, satiričar je bio spreman za novu borbu sa kazahstanskom vladom.

Kairat Sadvakasov, zamenik predsednika kazahstanskog Odbora za turizam, koji je magistrirao menadžment u turizmu na Univerzitetu u Njujorku, kaže da je reakcija bila sasvim drugačija.

Odbor je bio odlučan da izbegne preterano reagovanje i dozvoli Koenu da još jednom „ispadne glup“. „Odluka je doneta da se ova stvar pusti da nestane 'prirodnom smrću' i da se ne reaguje“, navodi Sadvakasov.

Kinov prekoret

Tada na scenu stupa Denis Kin, nekadašnji đak koji je preko programa razmene boravio u Kazahstanu.

Posle boravka u inostranstvu, Kin je nastavio postdiplomske studije na Univerzitetu Stanford, gde je mu je mentor bio profesor iz Kazahstana.

Kin se potom vratio u Kahastan, oženio se i započeo posao sa turističkim turama po Almati, najvećem gradu u zemlji. Sada vodi emisiju o putovanjima na kanalu državne televizije. „Ja dođem nekako kao američki Borat“, kaže Kin.

Kada je Kin saznao za nastavak filma, pomislio je da bi Kazahstan, umesto da ignoriše britanskog komičara, trebalo da prihvati krilaticu Boratovog lika i pretvori je u turistički slogan zemlje: „Kazahstan. Veoma lepo!“

„Pošto je pandemija uništila turizam, kao vlasnik agencije imao sam mnogo slobodnog vremena“, ističe Kin.

„Takođe, upravo sam dobio dete. Kad poraste, ne želim da se stidi Borata. Želim da kaže: 'Tada je moj otac započeo ceo ovaj zabavni projekat'“, dodaje Kin.

Pre samo dve nedelje, Kin i njegov prijatelj Jermek Utemisov, koji pomaže stranim filmskim kompanijama da organizuju snimanja u Kazahstanu, osnovali su Odbor za turizam za koji su odmah dobili „zeleno svetlo“.

Besplatno su radili kako bi snimili četiri spota od 12 sekundi, prikladnih za internet, sa ljudima koji šetaju Kazahstanom i primećuju da je „veoma lepo“.

U jednom, čovek na pijaci pije tradicionalno fermentisano konjsko mleko (ne konjski urin!) i kaže: „To je, u stvari, jako lepo“.

Koenova reakcija

Novi film, Borat naknadni filmski film: isporuka čudesnog mita američkom režimu radi ostvarivanja koristi od slavne nacije Kazahstana (Borat Subsequent Moviefilm: Delivery of Prodigious Bribe to American Regime for Make Benefit Once Glorious Nation of Kazakhstan), ne odustaje od stereotipizacije nacije.

Priča počinje tako što Borat obavlja teške poslove u zatvoru, objašnjavajući izmišljene posledice prvog dela filma među kojima je i „Dan sećanja na holokaust, gde se sećamo naših herojskih vojnika koji su upravljali logorima“.

Međutim, Utemisov kaže da se ne brine da će se njegovi sunarodnici ovog puta naljutiti.

„To su nove generacije. Imaju Tviter, Instagram, Redit, znaju engleski, znaju šta su mimovi. Oni to shvataju. Gledamo iste komičare, isti 'Kimel šou'. Kazahstan je globalizovan“, objašnjava Utemisov.

Kada je Saša Baron Koen saznao da su vlasti Kazahstana prihvatile njegov humor, poslao je mejl.

„Ovo je komedija, a Kazahstan u filmu nema nikakve veze sa stvarnom zemljom“, napisao je Koen.

„Izabrao sam Kazahstan jer je to bilo mesto o kome gotovo niko u SAD nije ništa znao, što nam je omogućilo da stvorimo divlji, komični, lažni svet. Pravi Kazahstan je prelepa zemlja sa modernim, ponosnim društvom – suprotna Boratovoj verziji“.

To je najveća moguća mera Boratove finoće.