Kada umetnost inspiriše sve je lako kao svila

Još tokom studija često su se susretale s pitanjem – šta ćete sa tim fakultetom posle. Iako tada nisu imale jasan odgovor, ono u šta su bile uverene jeste da od umetnosti neće odustati. I nisu, Ljubica Isaković i Isidora Radojković nastavile su da je žive kroz posao.

Krenule su pre dve godine. Sa jasnom idejom da žele nešto originalno, ručno rađeno i likovno pismeno. Takva su bila očekivanja devojaka koje su masterirale dizajn tekstila na Fakultetu primenjenih umetnosti.

Na tom tragu Ljubica i Isidora su počele da oslikavaju svilene marame. Formalno znanje dalo im je prednost, ali i dodatnu odgovornost.

„S jedne strane nam je predstavljalo problem to šta bi neko rekao na naš rad, kako upotrebljavamo tehniku koju smo naučili na fakultetu, jer to radimo na neki moderniji i noviji način, a sa druge strane, bilo nam je mnogo lakše zato što mi bukvalno primenjujemo znanja koja smo naučili na fakultetu“, objašnjava Ljubica Isaković.

Ali do toga da se diče sopstvenim radom nisu odmah stigle. Najpre su kao dizajnerke radile u privatnim kompanijama.

„Shvatile smo da je to dosta suvoparan posao, da je dosta jednoličan, da kada se radi za serijsku proizvodnju to nema kreativnosti. Mi nismo tipovi osoba koje bi mogle da rade od devet do pet i kojima kreativnost ne dolazi samo kad nam neko kaže i jednostavno nismo imali nikakvu slobodu“, ističe Isidora Radojković.

Sloboda je nastupila onog trenutka kada je ideja za sopstveni biznis počela da se sprovodi. To je značilo da umetnost postaje nosiva. Zato nije bilo teško ni da u garaži same naprave ramove, nabave stolove i uposle četkice na svili.

Ljubica i Isidora isključivo koriste ponge svilu. To je jedna od najtanjih svila na kojoj se boja najbrže razliva, a samim tim je i najzahvalnija za oslikavanje.

Na izgled marame može uticati i kupac, u smislu izbora boja, dezena i oblika. Ipak završnu reč u izradi imaju devojke, koje se staraju da se ne naruši likovna pismenost i estetika. U radu se baziraju na batik tehniku.

„To je indonežanska tehnika koja se koristi kod njih od davnina i oni je isto primenjuju danas. Batik se razlikuje u mnogim stvarima, neki ljudi koriste vosak, neki ljudi koriste razna pomagala. Mi ga koristimo na moderniji način, to izdavaja naše marame od drugih marama od konkurencije na tržištu trenutno, čineći ih originalnim“, tvrdi Ljubica.

A originalno vredi. Zato je najzahtevnije bilo ustanoviti cenu.

„Nama je trebalo dobrih godinu dana da ustanovimo cene, kako bismo mogli da isplatimo sve i da zaradimo, ali na početku smo prodavale za džabe, za minimum. Ne žalim, zato što to je bio dobar test da vidim da li će ljudi kupovati, da li će im se uopšte svideti i da li će izdvojiti neki novac“, navodi Isidora.

Posao isključivo vode na društvenim mrežama. Tako su došli do prvih kupaca, a tako smo ih i mi pronašli. Ako im je deo stana atelje, Instagram im je kancelarija, u kojoj kažu nema pravila kada je reč o porudžbinama.

„Sve zavisi od sezone, dešava se da nekad i nemamo narudžbina, ali uglavnom sada, pošto se ovim bavimo dve godine, imamo neki raspored kako i koliko radimo. Tako da je to između jedne i tri marame dnevno, a ponekad nam treba i do 24 sata da bismo uradile jednu maramu“, kaže Ljubica.

One marame oslikavaju, a njih su marame obeležile i zato ih se, kažu, nikada neće odreći. Želja im je da ulepšaju i druge odevne predmete, tako da već sada rade na tome da sledeće leto dočekaju s novim ručno oslikanim haljinama.

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 13. sep 2020, 14:04) - Ilija M. [neregistrovani]

Digital ne Slikarije

Velma lijepo ste to uradile. Fantastic. Ja živim u Kanadi. Napravio sam mnogo apstraktnih digitalnih slika. Oko 3 hiljde su na mom Saturday show your arts.com/Wiliamales
Možete ih koristit8 za vaše projected Ako żelte. Naravno besplatno do minion komada. Poslu ćemo se dogovoriti.
Puno uspeha

IM