Skupo ili jeftino, da li nas modni predmeti odaju?

Ako odeća može da govori kome zapravo šaljemo poruku? Mogu li nas skupi komadi učiniti vrednijim i možemo li se moćno osećati i u jeftinoj  garderobi?

Jedan momak u Francuskoj pre pet godina izveo je društveni eksperiment. Obučen u dva različita odela kao skitnica i poslovan čovek našao se u istoj situaciji. Slošilo mu se, pao je na zemlju i tražio pomoć.

Dok je to radio kao skitnica niko mu nije prilazio, a kao čoveku u odelu gotovo svi su pokušali da mu pomognu. Jesmo li zaista skloni da ljude procenjujemo na osnovu onoga što nose?

„Živimo u vremenu kad je to negde jedna neverbalna priča koja se često  procenjuje, problem je što su procenitelji nekada neuki da procene“, kaže modni dizajner Igor Todorović.

Njegova mlađa koleginica dizajenerka Nevena Ivanović ističe da ima mnogo ljudi koji ne govore, ali svojim stavom i time što nose na sebi govore koliko brinu ili ne brinu o sebi.

Ako odelom šaljemo poruke rizikujemo li da ponekad budemo pogrešno protumačeni. U poslovnom svetu garderoba zauzima visoku poziciju. Zato u razgovoru sa menadžerom za ljudske resurse proveravamo koliko često izgled ume da prevari. Naročito kada nekoga vidite prvi put, kao na razgovoru za posao.

„Što više intervjua odradite shvatite da taj prvi utisak može jako da zavara. Ne želimo u tom smislu ni da stavljamo neke ljude u kategoriju da su se lepo obukli ili nisu. Sve dok je to uredno i čisto. Taj momenat mora da bude ispoštovan“, smatra Sanja Tišma, menadžer ljudskih resursa u kompaniji „Filip Moris“.

A da li će nas neko poštovati zavisi i od toga kako izgledamo. To je bar pokazao eksperiment na početku, izveden u Francuskoj. Kako je u Srbiji-koliko je ljudima stalo do izgleda?

„Kod nas je taj utisak da generalno nismo neka bogata zemlja, ali kada pogledate koliko su devojke sređene, našminkane stalno, koliko je sve to što nosimo upeglano, utegnuto vidi se da nam je previše stalo do toga da pokažemo kako nismo siromašni“, kaže Nevena Ivanović.

Sa njom je saglasan i Todorović koji kaže da je nama kao naciji važno sve što je vezano za odevanje i vrlo se o tome priča. A i prilično smo  dovitljivi što se toga tiče, prosto smo možda i bili primorani da budemo  dovitljivi.

Jedan od dovitljivih načina da za malo novca izgledate dobro jesu seknd hend prodavnice. Iako se često misli da se ovde oblače ljudi koji nisu u povoljnoj finansijskoj situaciji, prodavci nas demantuju.

„Kod nas se oblače ljudi koji imaju mnogo više novca, koji vole da kupe izuzetno dobre komade po pristojnim cenama, kvalitetnu obuću, dobre  brendove, torbe, garderobu. Ako to pritom bude po stvarno niskim cenama onda je to pravi užitak za njih i budu baš radosni i srećni“, ističe Danijela Bošković iz seknd hend prodavnice „Ormanče“.

U tu grupu se ne računaju oni čija sreća zavisi od količine novca koju su uložili u izgled. Pa tako skupim komadima žele da pošalju upečatljiviju poruku. Kome i ko to ume da oceni?

„Ljudi koji pribegavaju kupovini tako skupog komada se kreću u tom društvu, gde prosto kada se ogrnu nekim komadom, ne treba ništa da kažu, jer je fakturisana vrednost tog komada vrlo poznata onom koji sedi prekoputa“, misli Todorović.

I Ivanovićeva misli da oni koji se opredeljuju za skupu odeću komuniciraju sa bližom okolinom.

„To je neka vrsta nadmetanja ko će imati skuplje, bolje, novije i slično. Sada smo svedoci vremena u kome klinci nose najskuplje patike i na njima je sve skupo, a odakle to sve i za koga to sve“, pita se dizajnerka.

Možda odelo ne čini čoveka, ali ostavlja prvi utisak o njemu. Za mnoge garedorba je druga koža u kojoj se osećaju prijatnije nego u sopstvenoj.

Razumljivo, jer odeća osim što prikriva fizičke neodstatke, oblikuje figuru, čini i da se vrednije osećamo. Ali to svakako ne treba znači da vrednost količinom novca koji smo u uložili u izgled.