Eks-Ju muzika nema rok trajanja

Sve je počelo na Malom Kalemegdanu sa Miletom Lojpurom i Brankom Marušićem. Najslušanije pesme nekoliko decenija unazad, čini se ostale su takve i u budućnosti. Stihovi jugoslovenskog roka danas su kultni, a takvi su i za današnje mlade.

„Vreme pokazuje koje pesme su preživele, a koje su nestale. Mi govorimo o tim sedamdesetim i osamdesetim godinama kada je rokenrol baš bio mlad i kada su mnoge teme bile neotkrivene. Današnjim klincima je jako teško, kada je toliko toga otpevano i snimljeno, jako je teško biti originalan", smatra muzički kritičar Petar Janjatović.

Za pesme tog vremena kažu da su kao mozaik, osim ljubavnih tema, pevalo se o politici i društvenim zbivanjima.

„Dovoljno je da kažem Džoni Štulić. On je kao Dnevnik. On pogleda Dnevnik i napiše tri pesme. Sada je mnogo važniji duh vremena i ne verujem da klinci koji slušaju Džonija Štulića ili 'Ekatarinu' imaju baš predstavu o čemu se tu radi“, dodaje Janjatović.

Muzička scena Beograda, Zagreba i Ljubljane sada je zapisana i u zborniku o jugoslovenskoj muzici.

„Ta muzika je živa i deo je naše kulture. U vreme kada je Jugoslavija postojala, dok je ta ideja bila živa, čini mi se da su njeni dometi bili mnogo širi nego što su dometi svake od pojedinačnih država i kultura na ovim prostorima“, navodi muzikolog dr Nemanja Sovtić.

Bez interneta, brzih vesti i pompeznih reklama na koncerte „Bijelog dugmeta“, „Azre“ ili „Riblje čorbe“ dolazile su desetine hiljada ljudi. Godinama kasnije pokazuje se, da njihova muzika nema rok trajanja.