Golubačka tvrđava počasna gošća u spotovima braće Teofilović

Golubac, to jest tvrđava pojavljuje se zajedno sa braćom Teofilović u serijalu njihovih novih spotova. Ono što je iznenađujuće je da je 15 video-klipova snimljeno u jednom danu. 

„U razgovoru sa urednicima sa RTS-a oni će biti uokvireni u polučasovnu emisiju, to će biti TV poster, neki presek Ratka i mene kroz vreme – od prve do zadnje ploče, ce-dea koje smo objavili u protekle 24 godine“, otkriva Radiša Teofilović.

Spomenik od izuzetnog kulturnog značaja Golubačku tvrđavu odabrali su jer je obnovljena i upravo takva, u punom sjaju treba da bude zabeležena, priča Ratko Teofilović i dodaje da su za snimanje morali da dobiju posebne dozvole od Ministarstva kulture, Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

„Tvrđava izgleda više kao anglo-saksonska nego kao tvrđave koje su pravljene u srednjem veku. Ni danas se ne zna ko je napravio tvrđavu, ali se zna da tvrđava nikada nije pala“, nadovezuje se Radiša. 

Braća Teofilović i dalje čuvari sna 

Prvi album, Čuvari sna, objavili su 1998. godine. Beogradski rok kritičar Petar Peca Popović tada je rekao: „Braća biraju ono što drugima, izgleda, ne treba. Kad zapevaju shvatate šta to znači oglašavanje u pustinji. Za Teofiloviće postoji samo jedan način pevanja. Onaj, zatvorenih očiju, stegnutih šaka, glava ka nebu i otvorenog srca, u kome zbir emocija nadrasta sam razlog pesme. Oni za koje postoji hiljadu načina pevanja, ti i takvi se u ovo ne upuštaju“.

Ovakve kritike braća vide kao motivaciju za dalji rad.

„Velika je odgovornost kada Peca napiše nešto, to je mnogo važno, a kada kaže na ovakav način onda je to obaveza i odgovornost“, istakao je Ratko.

„Na neki način mi smo uspeli da do danas podržimo to što je Peca napisao i da danas to radimo na isti način. Kažu ljudi koji nas čuju da energiju širimo na isti način, istom snagom, sa istom ljubavlju“, objašnjava Radiša. 

Braća muziku ne doživljavaju kao posao već kao način života, svakodnevnu posvećenost i permanentnu koncentraciju.