Dodelom nagrada završen 69. Martovski festival

Svi su jednodušni u oceni da je Martovski festival ponovo pronašao svoju dušu, navodi gost Jutarnjeg programa Dejan Dabić, umetnički direktor Martovskog festivala. Tokom pet festivalskih dana prikazan je rekordan broj od 77 dokumentarnih, kratkih igranih, animiranih i eksperimentalnih filmova.

„Po čitav dan na Festivalu su održavani razgovori sa autorima, promocije knjiga, radionica, master klas. Na završnoj ceremoniji je bilo dosta starih autora, ali i dosta novih koje ćemo narednih godina susretati“, naglašava Dabić.

Po njegovom mišljenju, jedan od filmova koji su obeležili ovogodišnji Festival je Interfon 15 Andrea Epurea, koji je osvojio gran pri Festivala.

„To je film u najboljoj tradiciji škole rumunskog filma, i kada je reč o dokumentarističkom postupku, i kada je reč o rumunskim dugometražnim igranim filmovima koji osvajaju nagrade na svetskim festivalima. Za mene, festival su obeležili i filmovi iz regiona. Film Marko, koji je hrvatsko-srpsko-slovenačko-francuska koprodukcija, autora Marka Šantića, koji govori o dvojici očeva, jednom Srbinu i jednom Hrvatu, koji su izgubili sinove u poslednjim ratovima“, ističe gost Jutarnjeg programa.

Jedan od filmova koji je takođe obeležio ovogodišnji Festival dokumentarnog filma, prikazan u revijalnom delu festivala, svakako je film Sanje Dragićević Babić Prebilovci – tamo i kamen ima ožiljak.

Žiri u sastavu: predsednik Lordan Zafranović, reditelj i scenarista, Hajnc Hermans, profesor dramaturgije kratkog filma, Milan Nikodijević, reditelj, scenarista i producent, Đanfilipo Pedote, producent i scenarista i Dragomir Zupanc, filmski i TV reditelj, nagradu za najbolji scenario dodelio je filmu Nikole Stojanovića Volterov osmeh ili filmsko pismo francuskom prijatelju.

Pošto Nikola Stojanović nije doživeo premijeru svog filma, njegov sin, montažer Srđan Stojanović, dovršio je očevo epistolarno delo, kako stoji u obrazloženju.

Priznanje za najbolju animaciju dodeljeno je irskom filmu Pad kralja Ibisa. Najbolju kameru ima ostvarenje Varša u režiji Danija Bdeira. Nagradu za najbolju montažu pripala je Vladimiru Šojatu za film Duga Resa. Za najbolji zvuk/muziku nagrađena je Razglednica Hane Rastoder.

Makedonsko ostvarenje Severni pol ponelo je priznanje za najbolju režiju, koju potpisuje Marija Apčevska. Za najbolji eksperimentalni film/video art proglašeno je ostvarenje Iznutra Jelene Prljević, a zbog „ubedljive estetike“ trijumfovao je animirani film Linije Ivana Stojkovića, dok je najbolji kratki igrani film Olga Vladimira Đorđevića.

Najboljim dokumentarnim filmom do 50 minuta proglašena je Anatomija hipomanije Mine Vavan, a dužim od 50 minuta ŽŽŽ (Žurnal o Želimiru Žilniku) Janka Baljka, kojem je nagradu uručio Lordan Zafranović, predsednik žirija 69. Martovskog festivala, uz obrazloženje da nas taj dokumentarac „podseća na bolju kinematografsku prošlost, ali usmerava i na budućnost kojoj je Žilnik uvek okrenut“.

Žiri 69. Martovskog festivala dodelio je dve specijalne nagrade – filmu Pejzaži otpora rediteljke Marte Popivode i Jeni, malo svjetlo sa zapada Slobodana Simojlovića.