Ako niste stigli da pogledate na Festu: „Vuk” gledalačka avantura

Fest je uvek pravo mesto da se prepustite gledalačkom avanturizmu, a film Vuk Natali Bjankeri svojom mešavinom žanrova, iako sam po sebi nije eksperiment u izvornom smislu te reči, pred gledaoca iznosi nekoliko različitih ključeva za razumevanje.

Ako bismo pred ulazak u bioskop ukratko definisali Vuka, onda bi svakako prva referenca bio grčki majstor Jorgos Lantimos čiji filmovi sa svojim bizarnim zapletima izmiču konvencionalnim žanrovskim određenjima.

Film govori o ljudima koji imaju disforiju usled koje misle da su životinje i borave u institutu specijalizovanom za lečenje tog poremećaja. Međutim, kao i njihovo stanje, tako su i terapijske metode nekonvencionalne, da ne kažemo u pežorativnom smislu, „filmske“ te se među junacima rađaju odnosi prisnosti, pa i ljubavi u kojima se ispoljava njihova „unutrašnja zver“ koja silom prilika nije baš zarobljena u njima.

Vuk postavlja jedan težak zahtev pred gledaoce, a to je identifikacija sa junacima. On njihovu neobičnu situaciju kada predstavi nadalje tretira uglavnom „racionalno“, premda ne sasvim dramski uverljivo, i u tom pogledu je jako važno ostvariti emotivnu kopču sa likovima i njihovim stanjem ili željama.

Kritika psihijatrijskog tretmana i „normalnosti“ kao naročito perfidne forme psihoze nije data u formanovskom realističkom ključu društveno kritičkog filma poput Leta iznad kukakvičjeg gnezda već mnogo više kao apsurdne konstrukcije iz rada Čarlija Kaufmana i naslova kao što su Biti Džon Malkovič ili Ljudska priroda. Ipak, Natali Bjankeri pravi solidan balans između bizarnosti, apsurda i realizma.

Čemu dakle gledalac ima da se nada? Neko u ovom filmu može uživati kao u istraživanju ljudske psihe. Neko kao u hororu. Nekome će ovaj pokušaj biti osveženje. Nekome zanimljivi neuspeh. Ipak, nema sumnje da će vas na kraju ipak radovati što ste Vuku pružili šansu.

Film Vu" možete pogledati u Domu omladine Beograda 9. marta od 17:30.