"Nečista krv"- slika Borinog Vranja koje je bilo dom različitih naroda

Vranje je bilo 400 godina pod Turcima. Od 15. do 19. veka važna tačka na Carskom( carigradski ) drumu- velikoj saobraćajnici koja je spajala Beograd i Istanbul.

„Gospodin Novaković kaže da je Vranje bilo južna stražara Srbije. Ono je zaista bilo jedna vrsta vododelnice između Crnog mora i Ilirskog mora i rekao bih raskršće između istoka i zapada", istakao je prof. dr Aleksandar Rastović, direktor Istorijskog instituta Beograd.

„Vranje je bilo poznato po vezenim tkaninama, a kostim i narodna nošnja su i danas najbogatiji.Pošto se nalazilo na drumu bilo je poznato i po mehanama i hanovima", rekao je dr Uroš Šešum,Filozofski fakultet Katedra za istoriju.

Vranje je Osmanlijama bilo veoma važno, toliko da je u jednom periodu postalo sedište kadiluka i zato je privuklo brojne Turke.

„Oni su pre svega bili trgovci obrazovani, pored turskog su znali i arapski jezik. Sa sobom su doneli svoju kulturu, veru, tradiciju", rekao je prof. dr Aleksandar Rastović, direktor Istorijskog instituta Beograd.

O etničkoj strukturi stanovništva Vranja tog doba pisali su stranci poput austrijskog diplomate Hana.

„On napominje da je 1862. godine u Vranju živelo 8.000 stanovnika, oko 5.000 su bili pravoslavci, a ostalo su bili muslimani", istakao je profesor Rastović.

Srbi , Turci i Arbanasi živeli su u istoj varoši i kupovali na istoj pijaci, ali su hijerarhija i nepisana pravila ipak postojali.

„Svi bogatiji Srbi su bili hadžije,pokornici Hristovog groba, vrlo pobožni. Trgovina nije poznavala razlike u veri", rekao je dr Uroš Šešum,Filozofski fakultet Katedra za istoriju.

"Albanci se pre svega bave, poljoprivredom, zemljoradnjom i stočarstvom, ali svakako ne treba zanemariti činjenicu da se oni nalaze u pograničnim vojnim službama Osmanskog carstva, pa su turske vojne i civilne vlasti često koristile Arbanase, Albance , Arnaute za obračune sa srpskim narodom", rekao je prof. dr Aleksandar Rastović, direktor Istorijskog instituta Beograd.

„I Arnauti i Turci su bili jednaki pred zakonom. Njihov plemenski sistem dozvoljavao je ubistva", rekao je dr Šešum.

Arnauti ili Arbanasi nikada nisu nastupali kao pojedinci, već uvek kao predstavnici celog bratstva, odnosno fisa.

„Postoji arbanaska izreka - veliki su samo fis i bog, koja u velikoj meri objašnjava njihovu snagu na terenu. Ukoliko prekršite reč u trgovačkom odnosu sa jednim Albancem, pripadnikom jednog fisa, to povlači sukob sa celim fisom", napomenuo je dr Uroš Šešum,Filozofski fakultet Katedra za istoriju.

 Posle oslobođenja od Osmanskog carstva 1878. godine, i pripajanja Kneževini Srbiji, struktura stanovništva u Vranju se menjaju.

„Budući da su oni predstavljali muslimansku miliciju,veći broj Albanaca meštana i Turaka nije sačekao srpsku vojsku već je pre ulaska srpske vojske u Vranje napustilo grad i povuklo se ka Preševu", rekao je dr Uroš Šešum,Filozofski fakultet Katedra za istoriju.

"Nekakvo pravilo tog stanovništva je bilo da ne želi da služi državi i vojsci koja nije muslimanska. To je bio razlog, a ne navodno etničko čišćenje i pritisci srpskih vlasti da se oni isele. Mi imamo podatak, Feliks Kanjic govori o tome da se posle 1989. godine na taj prostor vratilo oko 4.000 Arbanasa.

I opet su se Srbi , Turci i Arbanasi, i u oslobođenom Vranju, susretali na istim pijacama i slagali oko iste stvari-trgovine.