Briljantne žene, šlag na torti „Advokada“

Pokušaj dvojice dobričina Brane (Ljubomir Bandović) i Belog (Nikola Pejaković) da promene svoje živote nabolje i kič enterijeri pomalo podsećaju na kultnu seriju Mućke Džona Salivena iz 1980-tih godina, ali se tu svaka sličnost završava.

Za razliku od Del Boja i Rodnija koji žele da postanu milioneri, Brana i Beli su naši, ovdašnji, ostareli a nezreli momci sa periferije, koji žive u matrijarhatu i sanjaju da se izdignu iznad prosečnosti na koju su osuđeni.

Velike planove prave u sklepanoj šupi, jedina zabava im je montipajtonovski apsurdni kviz koji prate na televizoru sa miljeom odozgo, a glavni autoritet Lahorka, Branina majka (Mirjana Karanović). Hoće li uspeti da žive drugačije, uzbudljivije i bolje, saznaćemo, nadamo se, do kraja serijala.

Nisu komični samo dijalozi, već i na primer izbor imena i etimološki „neobičnih“ prezimena koja postoje u realnosti, ali nikada u ovako velikoj koncentraciji na tako malom prostoru. Duhoviti su i scenografija Slobodanke Pilić i kostimi Zore Mojsilović i Lidije Andrić.

Režiju potpisuju Nikola Pejaković i Saša Hajduković, ko je šta radio ne znamo, mana im se može naći, na primer neujednačeni ritam prve epizode, ali se to bogato nadoknađuje briljantnom glumom. Gospoda glumci sigurno neće zameriti što se pažnja u ovom tekstu pre svega posvećuje glumicama.

Ženski likovi su odlično napisani i perfektno odigrani. Advokatica elegantne komičarke Branke Katić, originalno rešena Tetka Jasne Đuričić koju smo navikli da gledamo u „teškim“ dramskim ulogama, briljantno, bez reči odigrana Baba, omiljene narodne glumice Mire Banjac i nadkomična Majka Lahorka izvanredne Mirjane Karanović – sve četiri su neodoljive.

Subverzivnost Advokada između ostalog i jeste u inverziji dominantno muškog narativa u domaćim komičnim serijama (čast izuzecima kakva je Radio Mileva) u matrijarhat, ili prosto u dominaciju ženskih komičnih likova. Svesno ili ne, scenario je tako napravljen da Branka Katić, Jasna Đuričić, Mira Banjac i Mirjana Karanović mogu da pokažu svo filigransko savršenstvo svog komičarskog dara i umeća.

Od sudnice kao mesta romanse u povoju, preko opsednutosti kvizom i hranom, do priče o ženidbi, rasprave o tome da li se glavni junak zove Branimir ili Branislav, svađe oko crvene tačke na televizoru, pravljenja kolača sa marihuanom i suza prolivenih nad Braninim romanom... svaka scena u kojoj su ove četiri glumice gledaoca dovodi do suza, od smeha, naravno.

Postoji osnovana sumnja da će pojedine replike ženskih likova, na primer one koje se odnose na literaturu, postati deo argoa: Tetka Majci: „Nemoj da čitaš, knjige plaše ljude“, Majka Brani: „Za ovo je Ana Karenjina p..... dim“ ili „Nema više pušenja, neću da mi umreš mlad ko ovi ruski pesnici“.

Nije tako smešno kada se napišu, ali je urnebesno kada ih ih glumice izgovore. Advokatica, Majka Lahorka, Baba bez reči i Tetka, odnosno četiri maestralne glumice koje ih igraju, opuštaju i zabavljaju gledaoca, ali ga navode i da se zamisli nad podtekstom koji nije nimalo ružičast. Bravo za Gospođe Banjac, Đuričić, Karanović i Katić, svaka čast.