„Nebesa“ - film koji otvara pitanja greha, milosti i praštanja

Tri priče i tri vremenska perioda. Godina 1993, 2001, 2026. u nedefinisanoj sredini. U tom razdoblju proteže se životni put glavnog junaka - bivšeg oficira JNA koji je postao izbeglica, članova njegove porodice i nekoliko likova čije su sudbine odredjene božijim čudima.

Film o Bogu i čudima, verujućima i ateistima nije lako žanrovski odrediti.

„Ja kažem da je to hrišćanska alegorija sa elementima komedije. Međutim komedija sama po sebi je dosta različita iz priče u priču. Negde je na nivou italijanskog neorealizma ili italijanskog filma 70-ih. Negde je to crna komedija, a u drugoj priči više liči na britanski film", kaže reditelj Srđan Dragojević.

Nebesa se naslanjaju na Dragojevićev opus iz devedesetih, sklonost ka ironiji i humoru prema tom vremenu, ali otvaraju jedan novi autorski pogled sa elementima fantastike o savremenom post socijalističkom društvu i liberanom kapitalizmu.

„Ima toliko pametnih i predivnih mislim i tih završenih metafora koje je Srđan jako inteligentno i darovito protkao kroz film, tako da postoje odgovori na pitanja - i sve priče čini mi se da je Srdđan koje je počao, zapravo i završio", kaže glumica Nataša Marković.

Nebesa su snimljena uz podršku Filmskog centra Srbije i u koprodukciji sa državama u okruženju, i sa regionalnom ekipom glumaca. Uz Gorana i Bojana Navojeca u glavnim ulogama su i Ksenija Marinković, Nela Mihailović.

„Jedna od rečenica u filmu, a moja prva - Borkina jeste - Ćaća ti nije za ovaj svet, i ona govori o čoveku glavnom junaku našeg filma koji ima anđeosku dušu, i koji potpuno ne pripada ni tom miljeu u kome su niti tom trenutku", priča Nela Mihailović.

Nebesa otvaraju mnoga pitanja pored ostalih o grehu, milosti, praštanju, iskupljenju - ali, ne daju odgovore. Na gledaocima je da svoja viđenja različito projektuju.