Zašto Beograd privlači filmske producente?

Beograd je pored Praga i Budimpešte postao nezaobilazno mesto na mapi svih skauta koji traže lokacije za holivudske i druge filmove. Filmadžije kažu da je to zato što se snima na relativno malom gradskom jezgru, a da se na neki način dubliraju evropske metropole, ponekad čak i neki američki gradovi.

„Mi smo negde 2019. godine došli do procene da je oko 4.000 snimajućih dana bilo u Srbiji, a to definitivno pravi veliki pritisak i na organizaciju grada svakodnevni život građana", rekla je Milica Božanić, izvršni direktor Srpske filmske asocijacije

Primamljive lokacije uglavnom su Knez Mihailova, Kosančićev venac, Kalemegdan, Skupština grada kao i muzeji i instituti.

U poslednje vreme interesantan je i Novi Beograd zbog specifičnih zgrada brutalističke arhitekture. 2019. godine skoro da nije bilo dana da se u nekom delu grada nije snimalo.

Ipak, nisu svi zadovoljni kada se film snima baš u njihovom kraju. Kako pokazuje evidencija stanara Ulice mitropolita Petra na Paliluli, već četiri godine, osim prošle, zbog korone, retki su dani kada ulica nije zatvorena za potrebe snimanja.

„To je krenulo još 2018. godine i kako se uhodavalo praktično od oktobra 2018. godine, počelo je da bude svakog meseca. Oni dođu otprilike oko 6.30 sati i snimaju do 20 sati uveče, neki put do 22 sata.

Nedostatak privatnosti, buka i svetlost reflektora su, kako tvrdi, postali svakodnevica.

„Oni postavljaju torete skele koje se postave vrlo brzo, za sat vremena i sa tim zauzmu celu ulicu, ceo ćošak ulice na kom ne sme da se parkira, jer tu parkiraju svoja kombi vozila", naveo je stanar ulice na Paliluli, Aleksandar Popović.

Stanari su nekoliko puta zvali i komunalnu miliciju, koja, kako kažu, dođe i naplati kaznu za parkiranje, ali, kada ode, ekipa se vrati i nastavi snimanje. Iz Sekretarijata za saobraćaj dobili smo obaveštenje da je za snimanje na gradskim ulicama potrebno dobiti saglasnost po propisanoj proceduri uz dokumentaciju koja podrazumeva podnošenje zahteva, saobraćajni projekat izmene režima saobraćaja, saglasnost onoga ko upravlja putem, ali i dokaz o uplati takse.

Za stajanje na kolovozu plaća se okopet hiljada dinara po vozilu, a naknada za obustavu saobraćaja, ukoliko je reč o ulici kojom se kreće javni prevoz, 129 dinara po metru kvadratnom.

Mnogi evropski gradovi se prosto takmiče za holivudske producente, jer se od snimanja filmova zaradjuje. Ne donose samo takse zaradu, već i smeštaj ekipe, angažovanje domaćih filmskih radnika.

Sve su to razlozi da nam bude milo kada vidimo da se neki film snima baš u našem kraju. To verovatno ponekada remeti našu svakodnevicu, ali puni gradski budžet. Mislimo o tome kada se sledeći put iznerviramo zbog zauzetog parkinga ili zatvorene ulice.