Dodatak promociji knjige RTS Izdavaštva „Aleksandar Đorđević – Uvek ispočetka”

Monografija i autobiografija ovog pozorišnog, filmskog i televizijskog reditelja, u tvrdom povezu i ilustrovana obiljem fotografija iz serija, filmova i drama koje je Đorđević ostavio u baštinu, predstavlja poseban kuriozitet, izdvaja se kvalitetom, te će bez sumnje pronaći put do zainteresovanog čitaoca. 

Knjiga nije opterećujuće istorijska, ali obilje zanimljivih priča čini je istorijski opisnom i vremenski verodostojnim dokumentom, sa posebno dragocenim registrom, popisom svih Đorđevićevih režija.

Kredibilan je izvor podataka za nekog budućeg istraživača ili istoriografa programa RTS-a i pozorišta, gde je Đorđević takođe plodonosno proveo dugi niz godina.

Promocije, ipak, nikad dovoljno – posebno za dobru knjigu. Uostalom, ako upitate nekog manje zainteresovanog građanina da li zna ko je Aleksandar Đorđević, prva asocijacija biće bez sumnje košarkaški šampion.

S druge strane, serija Bolji život dobro je poznata svima, starijima i mladima…  Bar jednu epizodu video je skoro svaki gledalac Javnog medijskog servisa RTS-a, a gledalište je mnogo šire. 

Možemo se u internim krugovima šaliti na račun broja repriza ove serije, ali svako novo gledanje i danas broji statističke milione. Đorđević je svoje ime upisao na kulturnu mapu ne samo Boljim životom i ogromnom popularnošću potpisanih dela, već i posebnim darom da prepozna glumački talenat i potom ga izbrusi u vrhunskog glumca. I dan-danas dobar deo srpskog glumišta se dobro seća njegovih saveta i uloga koje im je namenio.

Sećanja iz prve ruke čula su se i tokom razgovora o knjizi i promociji kada su Đorđeviću poštovanje odali bardovi srpskog glumišta, profesure i kritike, od pozorišta do filma i televizije. Svetlana Bojković, Zlata Numanagić, Ljubiša Barović, kritičar Dimitrije Vojnov, reditelj Marko Misirača i priređivač izdanja Dragana Bošković sa pijetetom i poštovanjem sećali su i ovom prilikom rada sa njim (snimak je na RTS Planeta i zvaničnom Jutjub kanalu RTS Klub). 

Priča o delu i snazi Đorđevićevog rediteljskog potpisa, međutim, kao da je tek počela… 

Đorđević je osim već rečenog imao još jedan talenat, o kome se mnogo manje govorilo.  Kao i većina reditelja, presudno je uticao na muziku koja je postajala zaštitni znak popularnih serija i filmova. A nema jače umetnosti i jače emocije od one koju ume i može da muzika izazove.

Čak i inspiracija za ovaj tekst stigla je upravo posle lamentiranja nad trenutno aktuelnom polemikom oko pisma patrijarha srpskog gospodina Porfirija koji je besedu ili šturo saopštenje zamenio dobro poznatim stihovima. Od mene lično, naklon za potez patrijarha, ko je razumeo poentu i ko poznaje opus Džonija Štulića i Indeksa, kao i šta jeste SPC, može da shvati suštinu.

Očigledno je da stihovi i muzika gađaju duboko i mnogo, a bez sumnje uvek daju posebnu atmosferu. Tako je i sa opusom Aleksandra Đorđevića. Ne bi bio isti da nije za svaku seriju i film znao da izabere pravu notu, a po tim notama mi danas prepoznajemo i neko davno vreme, sebe u njemu ili pak sebe danas u odnosnu na prošlost.

Muzičke numere iz Đorđevićevih  serija i filmova dobijale su ne samo svoj samostalan život i veliki broj poštovalaca, već i brojna izvođenja u različitim aranžmanima.  I tako već decenijama. Pokrio je najrazličitije muzičke ukuse u svom stvaralačkom opusu.

Od klasike do Lepe Brene, u filmu Hajde da se volimo (1987) na desetine numera danas slušamo, i u renomiranim koncertnim dvoranama i za kafanskim stolovima. Đorđević, kako piše u knjizi, najviše je voleo džez.

Imao je ogromnu tremu kada je u Beogradu trebalo da upozna Saru Von (1973). Omiljena pesma mu je bila Sinatrin planetarni hit I did it my way, što nekom ljubitelju pop psihologije može mnogo toga da kaže i o njegovom karakteru.

Savremenici se slažu da je bio dominantan i uporan na snimanjima.

Većina nas rođenih na ovim prostorima, malo desno odnosno levo od sadašnjih granica je  rasla uz njegove serije i odrastala slušajući muziku iz njih. Nije moglo drugačije. Muzika je i tada, baš kao i danas, bojila posebnim notama naše živote, subotom i nedeljom uveče ponajviše. Samo o kompoziciji  Milivoja Miće Marinkovića iz serije Otpisani (1974) može da se napiše posebna knjiga. 

Slušamo je rado i sada, u originalu, i u izvođenju virtuoza džeza, simfoničara, trubača, remiksima… I danas budi jake emocije. Svako od nas svoju objasni drugom rečju. 

Otpisani (sa scenaristom Draganom Markovićem) su bili treća, a Povratak otpisanih četvrta od ukupno 11 serija koje je Aleksandar Đorđević realizovao u televizijskoj karijeri.

Pre ovog dobro poznatog dela, reditelj se potpisao seriju Majstori, šest epizoda scenariste Zorana Đorđevića i serijal Levaci, scenariste Ljubiše Kozomore za koju je nedavno preminuli kompozitor Milivoje Marinković takođe radio muziku.

Sledi serija je koja je ušla u istoriju jugoslovenske kinematografije Vruć vetar (1979). 

Đorđević je režirao, scenario napisao Siniše Pavića. Dobro poznata muzika je Vojkana Borisavljevića, a onima rođenim početkom te decenije evocira sećanje na atmosferu „u vazduhu" uoči Titove smrti.

Kuriozitet je da je serija počela da se emituje na dan kad je Titu amputirana noga. Iz nedelje u nedelju, nikad se nije znalo da li će Vruć vetar biti emitovan, ako Tito umre baš tog dana. Mesec dana po emitovanju poslednje epizode, Tito je umro, ispričao je svojevremeno Siniša Pavić u intervjuu Politici. 

Jaguarov skok nije dobila epitet serijskog TV klasika. Tri epizode iz istoimenog filma nastale su 1984. godine.

Razloga za brojnu kritiku ovog Đorđevićevog ostvarenja u vreme jačanja antiameričke atmosfere u SFRJ leži pre svega u političkim razlozima tog vremena, ali delo po scenariju Gordana Mihića zaslužuje iznova posebnu pažnju i novi ugao posmatranja.

Muziku su radili Vojislav Kostić i Momčilo Bajagić Bajaga. 

Sa scenaristom Sinišom Pavićem, Đorđević realizuje već pomenuti antologijski Bolji život. Prva sezona od 24 epizode emitovana je premijerno 1987. godine.

Sedeli smo uz televizor i  gledali sagu o beogradskoj porodici Popadić, fantastičnu glumačku ekipu i gotovo kolektivno hipnotisani slušali istoimenu kompoziciju Vojislava Kostića. Munjevito su se bližile devedesete. 

Posle prve sezone serije Bolji život, Aleksandar Đorđević zajedno sa Predragom Antonijevićem i Milošem Radovićem, po tekstu Gordana Mihića, realizovao je 10 epizoda serije Balkan ekspres 2.

Muzika je ovog puta Zorana Simjanovića, nedavno preminulog kompozitora i profesora FDU.

Jedna od pesama u seriji bila je Poslednji tango ili u narodu, tog decembra 1989. kada je emitovana, tada poznatiji kao "Igrajmo tango smrti… srce mi već dugo sluti svemu će doći kraj".

Godine 1991. na TV Beograd je emitovana serija U ime zakona, scenario Milan Delčić, muzika Vojislav Kostić. 

Dve godina kasnije, 1993. od Đorđevića stižu Srećni ljudi, autora Milovana Vitezovića,  prva od ukupno dve sezone. Korežija sa Slobodanom Šuljagićem, a muziku komponuje Vlasotinčanin Dušan Karuović, poznati kompozitor pesama za decu i zabavne muzike, ali i „prvi beogradski maneken", kako ga se neki sećaju i danas.

Njegovom pesmom Topolska 18 Snežana Savić postala je prepoznatljiva, a završnu numeru pevaju Ekstra Nena i Boba Stefanović.

Porodično blago u korežiji sa Mihailom Vukobratovićem emitovano je tokom 1999. godine, sa prekidima zbog NATO bombardovanja.

Naredna sezona nastala je u novom milenijumu, ali zvuk naslovne numere Kornelija Kovača i danas budu emocije vremena kada smo je prvi put slušali… 

Ogromna je snaga muzike. Nauka  danas kaže da može i da leči. Đorđević nije srpski Bob Dilan niti će autor objavljene knjige o njemu dobiti Nobelovu nagradu, ali svojim serijama baš kao i muzikom koja je tu i na taj način predstavljena doprineo je da mi ovde, budemo kakvi jesmo. Uz prave muzičke izbore, možda i bolji nego juče. I tako – uvek ispočetka…
 
Knjiga Aleksandar Đorđević – Uvek ispočetka može da se kupi u RTS Klubu u zgradi Radio Beograda.

Sa Aleksandrom Đorđevićem razgovarala i knjigu pripremila: Dragana Bošković

Dizajn i priprema za štampu: Predrag Popović

Urednik: Biljana Bošnjak Draganović

Odgovorni urednik RTS Izdavaštva: Dragan Inđić