Danski aranžman, kao mustra za srpski film „Lihvar“

Poslednjih godina, počev od filma i serije Južni vetar, srpski kriminal dobio je novi život na ekranu. Lihvar Nemanje Ćeranića, film koji je premijerno prikazan na Festu, a trenutno se daje u bioskopima pokazuje, međutim, da je Refnova lekcija ispravno naučena. I na svu sreću, proširuje područje delovanja srpskog gangsterskog filma u odnosu na ono koje je Južni vetar već osvojio.

Nasuprot beogradskim krajevima, počev od Mirijeva, koji imaju svoju ulogu u Južnom vetru, Ćeranić priču smešta u rodnu Inđiju i pravi film obeležen lokalnim miljeom. Ne samo zato što bodigard mafijaškog bosa iz Republike Srpske ne veruje Sremcima jer umeju da sakriju „bricu”, a ispostavlja se da umeju, već i zato što posao prevoženja robe sa Dragaša sve do Horgoša mora da se obavlja u jednoj mikrosredini u kojoj svi svakoga znaju, ljudi različitih klasa se mešaju, anonimnosti praktično nema i onda se kriminal mora odvijati kroz specifičnu razmenu svih sa svima.

Otud je Lihvar unikatan krimić za početak po tome što govori o gangsterima u mestu gde svako svakoga zna, i gde se život odvija razmenom novca i usluga.

Glavni junak Mundir je uterivač dugova, njegov zločin je što se u zajednici baziranoj na razmeni usluga bavi naplaćivanjem dugova u novcu, i vodi se kodeksom da on nikome ništa ne duguje i njemu niko ne sme da duguje.

Kada se, međutim, igrom nesrećnih okolnosti nađe u situaciji da duguje čoveku kom nikako ne bi smeo, Mundir mora da krši sve svoje principe, i njegov život s druge strane zakona eskalira u smeru kom se nije nadao.

Prikaz života u Inđiji je vibrantan, a što je još važnije, prikaz kriminala je veoma ubedljiv, jer Lihvara naseljavaju junaci koji su integralni deo legalnih tokova, samo naprosto oni imaju kapital koji mogu investirati brže i sa manje formalnosti od banaka. Mundir je deo zajednice, čovek kome se potencijalno čak i najpošteniji građanin u nekoj situaciji može obratiti.

S druge strane, kada stvari odu sa one strane zakona, Nemanja Ćeranić i njegov scenarista Strahinja Madžarević osmišljavaju maštovit, ponovo veoma lokalan, socijalno veoma specifičan metod kriminalnog delovanja. Njihova rešenja za razne trope gangsterskog filma, kao što su ispiti lojalnosti, uklanjanje tela ili mesta tajnih susreta veoma su domišljata i proističu iz miljea u kome se sve dešava.

Novi, nepotrošeni glumci, u saradnji sa već potvrđenim profesionalcima daju utisak svežine, autentičnosti i nepredvidive energetske razmene, i Ćeranić zaslužuje pohvale što različiti profili glumaca i nivoi prepoznatljivosti iz drugih ostvarenja ne proizvode disbalans već sklad.

Ovog filma ne bi bilo bez Refnovog Pušera, Ćeranićev Mundir svakako je reinkarnacija Bodnijinog Frenka, ali ono što je najvažnije, može se gledati i bez predznanja o danskom uzoru, ovo je film našeg podneblja i našeg vremena, a reditelj jako uspešno ume da evocira i jedno i drugo.

Lihvar je snažan bioskopski debi za Nemanju Ćeranića koji se već potvrdio uspešnim kratkim filmovima i visokim profesionalnim nivoom u radu na serijama. Ovaj mladi reditelj pripada novoj generaciji gangsterskog srpskog filma gde se kriminalci nalaze ispred, a ne iza kamere i verujem da je ovaj film početak jedne značajne karijere.