Fudbalske drame, komedije, avanture… Prvenstvo po žanrovima i državama

Prema vrsti filmova, napravili smo novi žreb i sastavili nove grupe na Evropskom prvenstvu.

Najveća draž reprezentativnog fudbala jeste suočavanje različitih nacija, kultura i pristupa životu unutar igre čije su pravila ista za sve.

Ta raznolikost je još izraženija na filmu kada brojne naslove povezuje samo ista tema. Kinematografija je rekla svoje. Fudbal tek treba da se dokaže.

Grupa A – grupa heroja

Najtipičnija forma sportskog filma su biografske priče o velikim herojima i osvajanju najvažnijih trofeja. Stoga, počnimo od njih jer ovo i jeste vreme kada će se kovati nove zvezde i rađati nove uspomene. 

DANSKA – Reprezentacija Srbije ne igra ove godine na Evropskom prvenstvu jer se nije kvalifikovala. Niša neobično. Međutim, njena prethodnica, reprezentacija Jugoslavije nije igrala na evropskom prvenstvu pre devetnaest godina iako se jeste kvalifikovala.

E to već jeste neobično. Te godine, umesto Jugoslavije zaigrala je Danska i osvojila je trofej. To je još neobičnije i ovaj istorijski uspeh ekranizovao je danski reditelj Kasper Barfed pod naslovom Sommeren 92. Nažalost, uprkos tome što je danska kinematografija po mnogo čemu razvijenija od naše, Barfedov film je bitno slabiji od našeg o tome kako se Jugoslavija plasirala među četiri najbolje svetske ekipe 1930. u Urugvaju.

Naravno, da li je ovo viđenje filma samo zavist i slučaj kiselog grožđa uverite se sami. No, što se mene tiče ovaj film je pre svega glorifikacija trenera Melera Nilsena i njegove sposobnosti da uprkos sukobu sa braćom Laudrup i privatnim problemima drugih igrača nekako okupi ekipu koja je očekivala da će imati slobodno leto i odvede ih do trofeja. Ulrih Tomsen je glavna zvezda filma kao Meler Nilsen ali sve ostalo oko njega bolje pristaje malom nego velikom ekranu.

ITALIJA – Roberto Bađo je neposredno pred početak Evropskog prvenstva dobio svoj biografski film na Netfliksu. U režiji Leticije Lamartire, Il Divin codino pokušava da obuhvati ključne momente Bađove karijere. Malo je reći da ne uspeva. Ali, to nas nije sprečilo da ovaj film ipak pogledamo i uverimo se sami. 

VELS – Velšani na svojoj strani imaju nitratni adut. Najstariju zabeleženu fudbalsku utakmicu snimio je upravo Velšanin Ril Artur Čitam. Reč je o zapisu utakmice Blekburn Roversa i Vest Bromvič Albiona odigrane davne 1898. godine.

Isto tako, najstariji snimak reprezentativnog meča vezan je za Vels i prikazuje njihov meč sa Irskom odigran 1906. godine. Već na ovom snimku, publika je bila razmažena napadačkom igrom – utakmica je završena rezultatom 4-4 ali su kino-pioniri zabeležili samo četiri pogotka.

NEMAČKA – Tipičan film o nemačkim fudbalskim herojima je Čudo u Bernu koji govori o lekovitoj snazi fudbala koja se ispoljila 1954. godine kada je Nemačka osvojila Svetsko prvenstvo. Ipak, ovog puta ćemo staviti akcenat na jednu aktuelniju temu korporativnog uticaja na fudbal.

U filmu Adidas protiv Pume, pratimo priču i sporu dva brata Adolfa i Rudolfa Daslera koji su napravili prvu pravu industriju sportske obuće a onda se razišli i od jednog napravili dva giganta, Adidas i Pumu. Ove dve kuće dominirale su svetskim fudbalom sve do sredine devedesetih a Adidas i dan-danas ima neraskidive veze za krovnim fudbalskim organizacijama. U ovom igranom filmu možete videti kako je sve počelo.

HOLANDIJA – De Zwarte Meteoor Guida Petersa je ekranizacija priče o Stivu Mokoneu, južnoafričkom fudbaleru koji je bio prvi crni profesionalni igrač u Evropi. Film je nastao po romanu holandskog sportskog novinara Toma Egbersa i fokusira se na Mokoneov period poveden u holandskom klubu Herakles tokom pedesetih godina prošlog veka.

Mokone je igrao na poziciji napadača i tokom karijere je bio član Barselone, Valensije, Koventrija, Kardifa i Torina. Najdublji trag ostavio je u Heraklesu. Posle povlačenja je nažalost pošao stranputicom ali se vratio na pravi put kroz humanitarni rad.

Grupa B – grupa iz bajke

Ko ne voli komemorativne filmove o herojima koji su prevazišli sebe da bi osvojili trofej, rešili utakmicu u poslednjem trenutku, već voli da zamisli nešto nemoguće i nesvakidašnje na fudbalskom terenu, pronaći će sebe u ovoj grupi filmova.

ŠVEDSKA – Bo Viderberg je jedan od najuglednijih reditelja u istoriji švedskog filma, dobitnik mnogih internacionalnih nagrada, potpisnik čuvenih melodrama i kultnih krimića.

Pa ipak, 1974. godine Viderberg je napravio zanimljiv iskorak i snimio fudbalsku bajku Fimpen, porodični film o šestogodišnjem dečaku čiji fudbalski dar iznenada izbija na velikoj sceni i on ulazi u prvi tim švedske reprezentacije. Brojne tadašnje švedske fudbalske zvezde napravile su kameo uloge u ovom filmu, tako da ga ljubitelji fudbala mogu posmatrati i kao svojevrsnu vremensku kapsulu koja je zarobila taj period.

PORTUGALIJA – Dijamantino je portugalski film koji smo pre neku godinu imali priliku da vidimo na Festu. Reč je o grotesknoj satiri čija je meta bez ikakve sumnje Kristijano Ronaldo, oličen u fikcionalnom naslovnom fudbaleru, jednom nasazrelom i infantilnom liku apsolutno posvećenom fudbalu koji posle lošeg nastupa na Mundijalu u Rusiji doživljava slom i povlači se iz sporta ne bi li se oporavio od sportskog neuspeha i smrti oca.

Članovi porodice mu za to vreme rade o glavi, ekstremno desna stranka želi da ga klonira ne bi li ga iskoristila u svojoj kampanji za izlazak iz EU a poreska policija ga istražuje zbog pranja novca. Ovaj film je groteskna satira o državi i društvu koji se kolektivno identifikuju i oslanjaju na jednog čoveka, i to sportsku zvezdu za koju vezuju svoju sudbinu. Film ima specifičan autorski rukopis i nije za svakoga ali ljubitelji i poznavaoci malo tvrđeg arta će ga ceniti.

ČEŠKA – Češki provokator Jan Švankmajer snimio je izvanredan kratki film Muzne hry o navijaču koji gleda utakmicu na kojoj se fudbaleri bore na najbrutalnije načine i sakate jedni druge da bi se na kraju okrenuli i protiv njega. Pre nego što je postao poznat kao autor, Švankmajer je radio kao lutkar i stručnjak za specijalne efekte. Jedan od njegovih radova iz tog perioda jesu i Gosti iz galaksije Dušana Vukotića.

FRANCUSKA – Film o verovatno najmučnijem fudbalskom gostovanju koje se može zamisliti snimili Tijero Poaro i Benžamen Roše, pod naslovom Goal of the Dead. U ovoj horor komediji publika podivlja i pretvori se u zombije.

Grupa C – grupa smeha

Za one kojima je fudbal na filmu dosadan ako mu se prilazi ozbiljno evo jednog pregleda komičnih sagledavanja ove igre.

ŠPANIJA – Pošto je Atletiko Madrid šampion Španije nemamo izbora nego da stavimo film o najpoznatijem navijaču tog kluba. Ne, ne mislim na Generalisimusa Franka već na inspektora Torentea.

Torente se najviše bavio fudbalom u četvrtom delu serijala kada završava u zatvoru i inspirisan filmom Džona Hjustona Bekstvo u pobedu želi da se izvuče iz zatvora. Ironija je htela da njegov plan mnogo više liči na film Zatvorski krug Roberta Oldriča koji je kasnije dobio i svoj fudbalski rimejk sa Džejsonom Stejtemom.

Torente ima razne probleme u pokušaju da ostvari taj plan, između ostalog zbog toga što deo robijaša nije gledao Hjustonov film, ali i zato što je rasista pa smatra da Južnoamerikanci nisu talentovani za fudbal. Vrhunac filma predstavlja dolazak pravog tima Reala predvođenog Gonzalom Iguainom da sa na zatvorskom terenu suprotstave utamničenim navijačima Atletika.

Torentea su i u petom delu sačekala fudbalska iznenađenja, ali o tome drugom prilikom. 

FINSKA – FC Venus je finska romantična komedija iz 2005. godine o amaterskom fudbalskom klubu koji igra u najnižem rangu. Kada njegovi igrači odluče da odu na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj dolazi do svađe sa njihovim partnerkama. Tada se organizuje opklada – žene i devojke igrača će organiziovati svoju ekipu i na utakmici će odlučiti ko je u pravu. Još pre izlaska filma u Finskoj, nemački producenti su otkupili prava za rimejk i uporedo sa Mundijalom 2006. izašla je i tamošnja verzija.

Inače, predratni finski fudbaler Karlo Oksanen spada u red sportista koji su uspešno izašli i pred filmske kamere. On je počeo u radničkom klubu Kulervo Helsinki i igrajući za njega je čak nastupio i za finsku radničku selekciju na utakmici protiv SSSR-a. Potom je prešao u HPS Helsinki koji je bio deo fudbalske federacije, jer je želeo da zaigra i za pravu reprezentaciju u čemu je uspeo premda nije ušao u sastav koji će nastupiti 1936. na berlinskoj Olimpijadi. Od početka tridesetih se sa uspehom bavio i glumom, a karijera mu se završila kada u život – na frontu gde je služio kao kurir za finsku vojsku.

ENGLESKA – Engleski fudbal je bio tema raznih filmova. Obrađeni su događaji i na tribinama, i u svlačionicama i na terenu. Ipak, kad je reč o engleskom reprezentativnom fudbalu uvek se treba vratiti filmu Mike Bassett, England Manager. Ovaj lažni dokumentarac prikazuje slučaj trenera iz nižih rangova koji preuzima posao koji svako pametan odbija – mesto selektora Engleske.

Uprkos tome što je film izašao u vreme kada je englesku reprezentaciju preuzeo Sven Erikson, i kada stereotipi koji se bavi više nisu važili jer u nacionalnom timu nije bilo bekrija kao što je Pol Gaskojn i kavgadžija kao što su bili mnogi drugi, uspeva da vrlo dobro zabeleži jedan period posrnuća engleskog nacionalnog tima.

Pravi film za publiku u kojoj je svaki gledalac selektor.

TURSKA – Ofsajd je turski film koji ne liči na ono što redovno dobijamo na televiziji iz ove zemlje niti na ostvarenja koja im donose uspehe na festivalima. Reč je o vrlo jednostavnoj, konvencionalnoj, narodnoj komediji o pokušaju amaterskog kluba da osvoji titulu i njihovog člana da pronađe ljubav. Ne treba ga mešati sa istoimenim iranskim filmom Džafara Panahija o devojčici kojoj nije dozvoljeno da gleda utakmicu.

ŠVAJCARSKA – Horizon Beautiful je komedija Štefana Jegera iz 2013. godine o švajcarskom fudbalskom zvaničniku koji tokom turneje u Adis Abebi biva kidnapovan od strane mladog fudbalera koji želi da izbori karijeru u Evropi. U svakoj šali ima pola istine, Švajcarska jeste zemlja koja je veoma dobro kapitalizovala migracione trendove u svojoj fudbalskoj školi.

Grupa D – društvena igra

Koga zanima ono što se dešava oko terena, pre svega način na koji fudbal utiče na zajednicu, ali i samo društvo na fudbal, naći će sebe u ovoj grupi.

POLjSKA – Poljska se proteklih godina nalazi na putu povratka u evropski vrh, u kome je i bila pre četrdesetak godina. U filmu Boisko bezdomnych, bivši fudbaler završava na ulici i okuplja ekipu beskućnika sa namerom da se sa njima kvalifikuje na beskućnički mundijal.

HRVATSKA – Plavi 9 Kreše Golika snimljen je 1950. godine ali govori o posleratnom fudbalu koji je na teritoriji SR Hrvatske još uvek imao obeležje dosta organizovanog takmičenja koje je postojalo u Banovini a potom u NDH.

Naravno, prošlost u NDH se ne pominje i ne nagoveštava u prikazu ocvale zvezde lokalnog kluba Tončija Fabrisa, opterećenog materijalnim vrednostima i sklonog raspusnom noćnom životu. S druge strane, u klubu se pojavljuje mlada nada, radnik lokalnog brodogradilišta koji ipak nije siguran da li da se u potpunosti posveti značajnoj utakmici ili da ostane sa kolegama i pomogne u popravci broda. 

Golikov film nosi u sebi nepatvorenu veru u socijalizam i izvesnu naivnost u prikazu dilema sa kojima se društvo suočava. Ipak, i danas stoji kao neodoljiv primer sistema vrednosti kog više nema.

Neko će reći, ali nisu Hrvati u tom sistemu vrednosti bili prvo treći a zatim i drugi na svetu, ili izbacili Murinjov Totenhem. Za te fudbalske realiste, postoji film Ajmo žuti Dražena Žarkovića o malom zagrebačkom trećeligašu koji se godinama romantičarski bori po nižim rangovima. Pojavu blistavog lokalnog talenta u kog navijači počinju da polažu velike nade prati i pojavljivanje enigmatičnog biznismena koji je spreman da napravi velika ulaganja u klub. Iskreni navijači kluba prepoznaju da biznismen ima nečasne namere...

Ko želi još konkretniju sliku stvari neka pogleda film Ti mene nosiš Ivone Juke. Ovaj film ne govori o fudbalu ali ima jednu neobičnu junakinju – devojčicu koja je fascinirana Zdravkom Mamićem, po ceo dan gleda njegove klipove na Jutjubu i uči da ga imitira.

ŠKOTSKA – Najnoviji američki kupac engleskog fudbalskog kluba sa velikom tradicijom je holivudski glumac Rajan Rejnolds, inače Kanađanin. On je sa svojim partnerom kupio Reksam, engleski klub veoma bogate tradicije čiji su poslednji veliki uspesi bili dosta davno, ali kada je to Engleze sprečilo da nove vlasnike ipak smatraju nedostojnim takvog blaga.

U vreme Evropskog prvenstva 2000, na kom je poslednji put igrala i naša reprezentacija, izašao je film A Shot At Glory, priča o škotskom klubu koji su kupili američki bogataši i planiraju da ga presele ukoliko se brzo ne postignu značajni rezultati. Legendarni američki glumac Robert Dival igra starog menadžera koji pokušava da sačuva klub, škotska fudbalska legenda Ali Mekojst igra njegovog zeta koji dolazi da mu u tome pomogne i igra legendu Seltika, iako je u stvarnosti ovaj igrač izgradio ime u Rendžersu.

Fijasko oko Superlige svaljen je na pleća američkih vlasnika evropskih, pre svega engleskih, klubova, tako da je ova tema danas aktuelnija nego u vreme izlaska ovog filma koji je stekao određeni krug obožavalaca, ipak ponajmanje među poznavaocima fudbala.

Škota na evropskim prvenstvima nije bilo od 1996. i sada su se vratili, znamo dobro kako. A te 1996. u ekipi je bio baš Mekojst i tada je postigao spektakularan gol protiv Švajcarske. Razlog više da pogledate ovaj film.

BELGIJA – Belgija je ponovo fudbalska supersila zahvaljujući izuzetno dobrom radu sa mladima. Urbana melodrama Butenspel prikazuje pokušaj mladog dečaka da se izbori za mesto u omladinskoj reprezentaciji. Kombinujući konvencije zapadnoevropske socijalne drame i američkog sportskog filma, Jan Verhejen i Pieter van Hes napravili su ostvarenje koje se ne obraća isključivo ljubiteljima fudbala. 

AUSTRIJA – Mihael Glovoger sve do prerane smrti, važio je da jednog od predvodnika savremenog austrijskog filma. On je bio jedan od vodećih reditelja tzv. superdokumentaraca - ambicioznih visokobudžetnih projekata koji su u dokumentarnoj formi prikazivali neke od ključnih savremenih problema. U filmu Frankereich, wir kommen Glovoger pravi kaleidoskopsku priču o austrijskom fudbalu, prelomljenu kroz temu učešća na Mundijalu 1998. godine.

Međutim, otvara i razne druge čuvene teme austrijskog fudbala, kao što je čuvena priča o Matijasu Sindelaru. Sindelar je bio jedan od najvećih fudbalera svog vremena, napadač koji je tehnikom i pregledom igre reformisao fudbal.

Preminuo je pod neobičnim okolnostima. Kada je Nemačka izvršila aneksiju Austrije, odbio je da igra za nemački nacionalni tim navodeći razna opravdanja. To je na kraju doprinelo mitu koji je izgrađen oko njegove smrti. Naime, pronađen je sa svojom ženom ugušen ugljen-monoksidom. Do danas nije utvrđeno da li je to bio nesrećan slučaj zbog zapušenog dimnjaka, samoubistvo ili ubistvo možda uzrokovano nepristajanjem na nacizam koji je preplavio zemlju.

RUSIJA – Art haus favorit Aleksej German Mlađi je u filmu Garpastum prikazao petrogradske pionire fudbala koji su sa uličnih mečeva polako prešli na teško izborene terene. Ovaj visokoestetizovani film donosi jednu od ranih uloga ruskog superstara Danile Kozlovskog.

Kasnije je German Mlađi, sa našim Milanom Marićem u glavnoj a Kozlovskim u sporednoj ulozi, snimio film Dovlatov o istoimenom pesniku.

Kozlovski je vremenom rastao kao zvezda i debitovao je kao reditelj filmom Trener, o potrošenoj fudbalskoj zvezdi koja posle kraha na Mundijalu postaje šef struke u jednom malom klubu i tu ponovo zavoli fudbal.

Grupa E – grupa smrti

Ovu grupu karakteriše jedna specifična situacija. U njoj imamo četiri zemlje koje su snimile filmove o istom događaju koji se javlja u različitim formama kako na igranom filmu, tako čak i u istorijskim knjigama.

Dok su se istočnoevropske zemlje uplele u različita tumačenja te priče, Holivud ju je kapitalizovao u filmu Bekstvo u pobedu Džona Hjustona koja možda nije najbolja i najverodostojnija verzija tog događaja ali jedina ima globalnu popularnost i kultni status zahvaljujući poznatim glumcima kao što su Majkl Kejn. Silvester Stalone i Maks Fon Sidou, odnosno fudbalskim legendama Peleu, Osvaldu Ardiljesu i Bobiju Muru.

UKRAJINA – Matč Aleksandra Maljukova jedna je od ekranizacija čuvenog slučaja kada su nemački okupatori organizovali utakmicu sa lokalnim kijevskim timom pod pretljom smrću. Maljukov je ruski reditelj koji danas više nije dobrodošao u Ukrajini, između ostalog jer je inicirao filmski serijal Mi iz budućnosti koji se u drugom delu bavi i nevoljama ruske omladine sa ukrajinskim nacionalistima.

Matč se nadovezao na razne verzije tog događaja koje su se transformisale još u doba SSSR-a. Maljukovljev je imao tu nesreću da kada je izašao nije odgovarao ukrajinskim vlastima i film je tamo zabranjen. Sovjeti su ranije već ekranizovali taj događaj u filmu Tretij tajm iz 1963. godine. Uprkos tome što je sniman u Ukrajini i sa ambicijom da se tamo sa uspehom prikazuje, Matč danas slovi za ruski film.

Sami Ukrajinci su druge strane pored ogromnog doprinosa sovjetskom fudbalu dali i doprinos sovjetskom sportskom filmu sa komedijom Centr napadenija iz 1946. godine koja se smatra jednom od najvažnijih socrealističkih refleksija na ovu temu.

SEVERNA MAKEDONIJA – Treto poluvreme Darka Mitrevskog iz 2012. godine ima isti naslov kao sovjetski film iz 1963. godine i govori i pokušaju bugarskih i nacističkih okupatora da slome duh makedonskog naroda kroz pritisak na njihovu fudbalsku ekipu koja je početkom 1941. angažovala nemačkog trenera jevrejskog porekla da ne bi li im podigla nivo i omogućila im da se takmiče sa jakim hegemonskim srpsko-jugoslovenskim filmovima. 

Potom, film prerasta u priču o fudbalu kao vidu otpora, Holokaustu i u finišu prikazuje odlučujući meč koji se igra pod pritiskom okupatora čime evocira atmosferu Bekstva u pobedu. Sama ideja utakmice kao malog rata i prikaza otpora nije nova u regionalnoj kinematografiji, imali smo sličnu situaciju i u maestralnoj seriji Više od igre Slobodana Stojanovića i Zdravka Šotre.

Uprkos tome što ovaj film u izvesnoj meri živi na specijalizovanim revijama posvećenim temi Holokausta u vreme izlaska nije imao šta da traži na jugoslovenskim terenima kojima je dominirao superiorni Montevideo.

MAĐARSKA – Ket felido a pokolban Zoltana Fabrija važi za najzaokruženiju obradu slučaju utakmice između nemačkih vojnika i ratnih zarobljenika. Otud ovaj naslov iz 1951. verovatno i zaslužuje prvo mesto u Grupi smrti.

SLOVAČKA – Slovaci nisu snimili priču o utakmici okupatora i zarobljenika ili lokalnog fudbalskog kluba ali su prikazali Holokaust u filmu Nedodrzany slub kroz milje uličnog fudbala u kom je u jednom trenutku na početku Drugog svetskog rata počela da se ispoljava mržnja.