Premijera dokumentarca „Kreka: Lovac na snove“ na ovogodišnjem Festu

Na predstojećem Festu publika će imati prilike da pogleda dokumentarni film u režiji Slobodana Ivetića Kreka: Lovac na snove, portret arhitekte Miljena Kljakovića Kreke, jedanog od najcenjenijih filmskih scenografa koji je ispisao jugoslovensku, srpsku i svetsku kinematografiju.

„Ono što je Novak Đoković za tenis, to je Kreka za film. On je sarađivao sa najvećim glumcima i producentima i velikim holivudskim producentskim kućama. Prilika je da se kroz taj film prikaže čitava njegova karijera“, navodi reditelj filma.

Scenografija je mesto gde se odvija priča jednog filma. Pažnja gledalaca je obično okrenuta ka glumcima i priči, a scenografija je za publiku nešto prirodno, međutim sve to je neko morao da napravi, dodaje Ivetić.

Ovaj film je prilika i da publika vidi kako se scenografija gradi, počev od same ideje, skice, elaborata pa do izgradnje tih, ponekad i čitavih gradova.

„Kreka je recimo, napravio kompletnu Veneciju sa kanalima u Luksemburgu. Ta njegova scenografija je bila atrakcija nekoliko godina koju su turisti obilazili“, podseća sagovornik Bojane Marković.

U filmu će se videti do sad neobjavljeni materijali iz lične arhive i razgovori sa najeminentnijim autorima sedme umetnosti, među kojima su i Džoni Dep, Beri Levinson, Ridli Skot, Džeri Luis, Goran Marković, Srđan Karanović, Slobodan Šijan, Goran Paskaljević, Dušan Kovačević...

Osim ljudi sa kojima je sarađivao u filmu se pojavljuje i sam Kreka koji opisuje svoje putovanje kroz filmsku umetnost.

„Govori i o tom prokletstvu scenografa, jer onog momenta kada se film završi i kamera ugasi, dekor nestaje. Sve se ruši i nestaje", kaže reditelj dokumentarca Kreka: Lovac na snove.

Miljen Kreka Kljajković je inače, osim arhitekture, diplomirao režiju i kameru na Francuskoj filmskoj akademiji u Parizu i teoriju filma na Univerzitetu Pariz - Sorbona. Režirao je 11 kratkih igranih i dokumentarnih filmova.

Radio je sa najznačajnijim filmskim stvaraocima u bivšoj Jugoslaviji, počev od Srđana Karanovića, Gorana Markovića, Gorana Paskaljevića, Lordana Zafranovića, Slobodana Šijana, Aleksandra Đorđevića, Dušana Kovačevića, Emira Kusturice...

Za rad na filmu Delikatesna radnja 1991. godine je osvojio najvišu francusku filmsku nagradu Cezar za scenografiju što mu je širom otvorilo vrata svetske kinematografije.

Kako kaže Ivetić, reditelj Beri Levinson smatra da je Kreka najbolji scenograf na svetu. Priznaje da ima dobrih scenografa, ali nema sjajnih kao Kreka.