Milan Caci Mihailović posle knjige „Čarobnjak Radmilović“ završava dokumentarac „Glumčina“

Trideset petu godišnjicu od smrti glumca Zorana Radmilovića, Milan Caci Mihailović je obeležio izdavanjem knjige Čarobnjak Radmilović i ona je bila razlog da mu se obrati producent iz Niša sa predlogom da uradi scenario za dokumentarni film, navodi gost Beogradske hronike.

„Odmah sam rekao da nisam scenarista i da nisam školovan za to, ali da ću dati sve od sebe da pomognem jer sam 13 godina proveo sa tim čarobnjakom Radmiloviće u pozorištu, i to ne samo u Radovanu Trećem i Kralju Ibiju, nego i u mnogim drugim predstavama koje ljudi ne pominju često, a koje su izuzetno značajne“, naglašava Caci Mihailović.

U filmu o Zoranu Radmiloviću govori dosta ljudi, mada je mnogo i onih kojih više nema, napominje Mihailović, ali se autorski tim potrudio da okupi sve one koji imaju šta da kažu i svi oni su imali mnogo toga da kažu. Krenuli su od Zeječara, Zoranovog rodnog mesta i od kuće u kojoj je rastao sa sestrom Mirjanom. Tu su pronašli njegovog druga iz detinjstva, učitelja Branu Đorđevića, osamdesetsedmogodišnjaka koji im je pričao o Zoranovom odrastanju.

„Snimali smo mnogo po Zaječaru, na svim važnim punktovima, kod spomenika Zoranu koji je napravio vajar Mandić pre desetak godina kao repliku na Radovana Trećeg, a ispred pozorišta koje nosi njegovo ime i ispred gimnazije koju je projektovao njegov deda, što je isto jedna zanimljiva priča, Rihard Lang, Nemac, koji se slučajno zadesio tu, zaljubio u Zoranovu baku i u jednom trenutku promenio ime jer su za njegovom decom u školi vikali 'Švaba, Švaba' pa je promenio ime u Radmilo i otuda Radmilović“, objašnjava Mihailović.

U filmu govore i Dušan Kovačević, Mira Banjac, Ceca Bojković, Goran Sultanović, Aljoša Vučković, Novicu Nikića iz bifea Ateljea 212 i mnoge drugi sagovornici. Producent filma je Oliver Paunović, reditelj Vladimir Ristić, a snimatelj je Bojan Jovanović.

Film je trenutno u montaži i planirano je da premijeru ima na Filmskim susretima u Nišu, a zatim, u oktobru mesecu, na tridesetogodišnjicu „Zoranovih dana“ u zaječarskom pozorištu „Zoran Radmilović“.

Sagovornik Ane Manojlović dodaje da danas postoji dosta talentovanih glumaca, ali da će proći još mnogo vremena da se pojavi takav jedan glumac kao što je bio Zoran Radmilović i zato nije slučajno naziv filma Glumčina, što piše i na mermernoj ploči na njegovoj rodnoj kući u Zaječaru.

Kralj Ibi

Prilikom postavljanja predstave Kralj Ibi 1964. godine Zoran Radmilović nije bio u podeli. Uloga je bila dodeljenja Ljubi Tadiću, ali je reditelj Muci Draškić, po sopstvenom priznanju, posle mesec i po dana proba shvatio da nije zadovoljan. 'Ljuba je bio malo nepokretan, želeo je da sedi i da svi trčkaju oko njega, a da on kada dođe red na njega kaže neku značajnu repliku', seća se Caci Mihailović, Draškićevih reči.

„I onda srećna okolnost. Muci se setio svog drugara sa studija iz neke predstave u Komarcu. Zorana. I taj Kralj Ibi je zaista u načinu njegove igre pomerio mnogo što šta u pozorištu“, smatra Caci Mihailović.

Majstor improvizacije

Zoran Radmilović nije bio samo improvizator, napominje gost Beogradske hronike, već je njegov pogled na glumački posao bio drugačiji.

„Zoran je bio fenomenalan partner i nije bilo teško s njim igrati. Veoma je poštovao kolege, a improvizacije koje je često izvodio nama su bile poznate i često smo ga podsećali da neku ne izostavi i uskrati publici da uživa u njima“, kaže Milan Caci Mihailovi, poznati Jelenče iz prestave Radovan Treći.