Radovan Vujović kao Beba Popović u „Porodici“: Ljudi prepoznaju kad im se servira kvalitetan sadržaj

U mini-seriji Porodica koju gledaoci RTS-a prate od 29. matra na Provom programu, glumac Radovan Vujović tumači lik Vladimira Bebe Popovića, šifa Biroa za komunikacije u vladi Zorana Đinđića. Gostujući u Beogradskoj hronici priznaje da zahvaljujući činjenici što pozorišta rade smanjenim kapacitetom, ima priliku da prati seriju, što mu inače nije običaj. Dodaje da bi iz ove perspektive možda nešto malo drugačije uradio, ali je u principu zadovoljan svojom interpretacijom.

Za ulogu se pripremao kao i za svaku drugu. Bebu Popovića nije upoznao, a pošto je serija snimana u jeku korone, trudio se da istraži što više materijala, članaka i nastupa na televiziji osobe koju je tumačio, kako bi stekao ličnu sliku i osećaj o njoj.

„Naravno, sve to zavisi najviše od onoga šta je napisano, kakav je scenario i koje su zadate situacije“, napominje Vujović.

Serija je izazvala neverovatno interesovanje javnosti, a Vujović kaže da i od svojih kolega dobija jako dobre reakcije i pohvale na gotovo sve aspekte, počev od režije, kamere, muzike, kostima, scenografije, maske, šminke ....

„Sve je na veoma visokom nivou za naše uslove i ljudi na to reaguju, kako kolege, tako i obična publika. Ljudi prepoznaju kada im se servira jedan kvalitetan sadržaj koji je neko pošteno uradio“, dodaje glumac.

U vreme kada su se događaji opisani u seriji Porodica zbili Radovan Vujović je ima 16 godina i priznaje da iako ih se seća, njega su u tom periodu zanimale sasvim druge stvari.

„Imam sećanje na to vreme. I na sankcije, i embargo, restrikcije struje, ali ja sam bio mali i meni je ta sirotinja, beda, izolacija bila normalna. Mislio sam da ceo svet tako živi i da je normalno čekati u redu za hleb, za ulje... Mi smo u Užicu dve Nove godine dočekali u potpunom mraku zbog restrikcija struje. Nije to bilo neko sjajno vreme, kao što se svi sećamo“, dodaje Vujović.

Oni koji su bili odrasli u to doba, oni koje su te godine usporile ili sprečile i unesrećile verovatno imaju mnogo ličniji pristup i doživljaj, smatra glumac, ali za njega je to više bilo kao neka bajka.

Tumačenje istorijskih likova je stvar ličnog doživljaja svakog glumca, smatra Vujović, pored dužnosti da se ispoštuju neke istorijske činjenice.

„Uvek kada igram neki lik trudim se da razumem tu osobu. Šta ona misli, oseća i da je potpuno razmem, da je ne osuđujem, da je ne gledam sa nekim otklonom ili sa strane, nego da shvatim i opravdam ta razmišljanja i osećanja, pa i postupke, na kraju krajeva“, navodi gost Beogradske hronike.

Na kraju gostovanja Radovan Vujović je želeo i da uputi čestitke svojim kolegama i autorima serije, pre svega, Borisu Isakoviću i Mirjani Karanvoić, pa svim ostalima.