Antonijević: Znao sam da Dara neće ući u užu konkurenciju za Oskara

„Znao sam da film Dara iz Jasenovca sigurno neće biti na skraćenoj listi za Oskare. Sve ovo što se desilo, ovaj politički napad na film je pre svega bio sa namerom da se izazove strah kod ljudi koji glasaju u Američkoj filmskoj akademiji, da bi oni, glasajući za ovaj film, dali svoj glas nekakvoj srpskoj nacionalističkoj propagandi, a tamo su ljudi zabrinuti prvenstveno zato što moraju da budu politički korektni i da ne budu upleteni u nekakva politička prepucavanja“, istakao je za Antonijević za Radio-Beograd 2.

Počelo je, kako kaže, sa tom nazovi „kritikom“ u magazinu Varajeti, sa vrlo malo sadržaja o filmu, a mnogo više o nekakvoj „srpskoj propagandi".

Autor nije ni osporio stavove koje film iznosi, ali je uspeo preko nekih pseudoistoričara sa ovih prostora da to pretvori u nekakvu tobožnju srpspsku propagandu, kojom Srbi pravdaju svoje zločine u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka.

„Tu je još napisano i da bi film Dara iz Jasenovca trebalo da ostane u granicama Srbije i da ne bude nikome više prikazan - dakle, naše žrtve bi trebalo da budu samo naše žrtve, dok su žrtve nekih drugih naroda svetska patnja“, rekao je Antonijević za emisiju Rečeno i prećutano.

„Korak dalje od toga je otišao Los Anđeles tajms, gde je čak navedeno da je Jasenovac bio pakao za Jevreje, ali da sam ja „na silu u film pokušao da uguram Srbe i decu ko primarni fokus hrvatskih ustaša“, naveo je reditelj.

Prema njegovim rečima, to predstavlja ozbiljno odstupanje od istorijskih činjenica - poznato je da su logori za decu i te kako postojali i da je NDH jedina u svetu to imala – postojalo je najmanje četiri-pet lokacija logora gde su deca i majke sa decom boravili.

„Dakle, o tome da su Srbi bili primarne žrtve ovih logora za nas možda nema potrebe da pričamo, ali za svet očigledno ima. Jer, naravno, pored Srba, stradali su i Jevreji, Romi i Hrvati antifašisti u znatno manjem broju, a to bi bio i neki redosled po tome koliko je ljudi iz neke etničke grupe stradalo u tom logoru“, rekao je Antonijević.

Na pitanje da li je i činjenica da je film Jasmile Žbanić o Srebrenici jedan od kandidata za Oskara uticala na klimu stvorenu oko filma Dara iz Jasenovca, Antonijević je podvukao da se raduje zbog činjenice da je film o Srebrenici snimljen.

„Varajeti, naravno, taj film podržava. Ja mislim da je vrlo dobro to što je taj film snimljen. Mogli bismo i trebalo bi i mi da snimimo film o Srebrenici, ali ispada, na osnovu kritike, da te žrtve vredi oplakati i da taj film nije propaganda, a da je naš film i oplakivanje naših žrtava najobičnija srpska nacionalistička propaganda. Jednostavno, ja ne želim da se takmičim ni sa kim po žrtvama i po stradanju jednim filmom koji opisuje te događaje, ali mislim da je na jedan perverzan način nama uskraćeno pravo da se našim žrtvama u jasenovačkom logoru odužimo. Zašto je drugima dozvoljeno, a nama nije? Ne znam koje bi objašnjenje moglo da bude ponuđeno i da me ubedi da je to moguće. Ispada da mi ne bismo ni smeli da snimamo film o Jasenovcu, jer mi time, tobože, pravdamo svoje zločine devedesetih godina. To je apsolutno strašno“, kaže Antonijević.

Na pitanje kakva je percepcija filma u hrvatskim medijima, Predrag Antonijević je rekao da je dao samo jedan intervju za Slobodnu Dalmaciju, koji je vrlo korektno prenet, ali da nije bilo drugih interesovanja.

„Nemam šta da krijem - film je to što jeste. Voleo bih da mi neko kaže gde sam to pogrešio i rekao nešto neistinito i to je meni bila jedina zvezda vodilja. Kada ljudi budu videli film, uvideće da on nije antihrvatski, ali antiustaški apsolutno jeste. Razdvajam ustaštvo od hrvatstva. Da zaključim, voleo bih da se i razgovor o ovom filmu vrati na teren filma, jer je u samom startu izmešten iz te sfere“, zaključio je Antonijević.