Možda niko nije savršen, ali „Neki to vole vruće“ izgleda jeste

Posle holivudskog hita Neki to vole vruće, sa Merilin Monro, zasnovan na istom scenariju, ubrzo je režiran Brodvejski mjuzikl Puslica. Posle premijere 1972. godine u teatru „Mažestik“ predstava je odigrana više od pet stotina puta. Odvažnost Soje Jovanović dovela je Neki to vole vruće i pred beogradsku publiku.

„Kad je došla, donela je komad. Krenuli smo. Našla je ekipu, sjajnu ekipu. Evo Buleta Goncića, Ivana Mihić je bila prva Puslica. Soja je imala snagu nekako da uvek pronađe  idealnu osobu za te stvari“, ističe glumac Rade Marjanović.

„Nismo očekivali pre 30 godina kada je bila premijera da će se ovako nešto dogoditi. Tada kada je premijera 27. decembra 1990. u stvari je postala novogodišnji poklon za naše gledaoce. I evo, 30 godina se svi dobro zabavljamo i oni u publici i mi na sceni“, dodaje Svetislav Goncić.

Za dugovečnost reakcija publike, glumci smatraju zaslužnim lajt motiv ovog mjuzikla – uživanje – koje osećaju i gledaoci i izvođači.

„Publika koja voli i prati mjuzikl je posebna publika, a publika predstave Neki to vole vruće je najbolja publika koju sam ja do sada imala prilike da sretnem. Taj aplauz, taj gromoglasni aplauz koji mi doživimo kada silazimo niz ove stepenice je stvarno poseban doživljaj“ naglašava Bojana Stefanović.

Neki to vole vruće nije sasvim jednosmerna priča. Predstavu upotpunjuje glamurozna scenografija, raskošni kostimi i jedinstveni muzički aranžmani.

Soju Jovanović mnogi su nazivali prvom damom pozorišne i filmske režije. Samo za Pozorište na Terazijama režirala je 11 predstava.

Kažu da je Soja umela da razigra anasmbl koji je svoju energiju prenosio i na gledaoce. Kroz istoriju naslov je samo jedan biser koji je ostavio veliki trag, mada, kako u predstavi kažu, niko nije savršen.