Anica Dobra: Biti normalan je lepo, ali dosadno

„Nadam se da sam se ja promenila za ovih proteklih šest meseci, jer je to jedini način da se promeni svet oko mene. Da ga drugačije percipiram, da mi bude dobro u svakoj situaciji, da me promena vodi napred i ne zaustavlja“, kaže Anica Dobra gostujući u Beogradskoj hronici.

Prošli put kada je gostovala, glumica je rekla da joj je kada su uvedene mere zabrane kretanja i putovanja dosta pomagalo putovanje u mislima i da je to sačuvalo, ali je u međuvremenu počela da putuje i to zbog snimanja.

„I jedna i druga vrsta putovanja je kvalitetna. I jedna i druga vrsta se računa i važi“, smatra proslavljena glumica.

Počela je, kako kaže, da radi dva projekta u Srbiji – slučaj porodice Bošković i Beležnica.

„Normalna priča o nenormalnim ljudima i ja sam tu isto, naravno, nenormalna. Lepo je biti normalan, ali je dosadno. Ako bi stalno bili normalni, nikada ne bi otkrili dokle možemo da idemo i šta sve možemo da dosegnemo u životu“, ističe Anica Dobra.

Dodaje da je jako zadovoljna sa ulogom i da je posebno raduje kada su i kolege oko nje inspirisane sjajnim scenarijom Katarine Ralević i Nine Džuver, koje su imale hrabrosti da prave tekst koji nije baš porodično korektan, ali u kojem će se svi prepoznati i smejati se.

Iako je nazivaju srpskim Dosije Iksom, Anica Dobra smatra da je Beležnica i bolja od toga, jer se oslanja na istinite događaje.

Proslavljena glumica navodi da je svako doživeo ili čuo o nečemu što je između istine i sna, između svetla i senke, nešto što ne može baš da se racionalno objasni i da se smesti u tri dimenzije.

„Mi zamišljamo vreme i naš život kako teče horizontalnom linijom. Prošlost, budućnost i nas sada u sredini. Ali ne, život ponekad ide i vertikalno na toj liniji. To su ti iskoci. Serija Beležnica se bavi paranormalnim, onostranim i tim iskocima“, zaključuje Anica Dobra.