Dragan Bjelogrlić: Naš tajkun je možda jedini koga će Srbija razumeti i voleti

Ovoga puta niste imali dodatni teret da budete i reditelj serije, već samo glumac. Da li je to s jedne strane bila olakšavajuća okolnost? S druge strane čini se da ste se suočili sa prilično kompleksnim likom?

- Lik Vladana Simonovića tajkuna, već u fazi scenarija činio se kao veoma složen. Vrlo brzo, kada smo ušli u pregovore, scenarista Đorđe Milosavljević, reditelj Miroslav Terzić i ja, dogovorili smo se da pokušamo da napravimo jedan potpuno autentičan lik u smislu da kao glumac pokušam da napravim neku kreaciju koja ne bi ličila na nešto što sam ranije igrao, da otelotvorim lik koji do sada nije viđen u nekim filmovima i serijama. 

Sa te strane to je bio jedan ogroman i zahtevan zadatak za sve nas. Taj zadatak je zahtevao i poseban pristup šminke, kostima. Trebalo je otkriti taj unutrašnji svet glavnog junaka. Sve to mi je kao glumcu pričinjavalo veliko zadovoljstvo, pogotovo što sam se vratio svom primarnom poslu. Ta tri meseca snimanja isključivo sam se bavio razmišljanjem o svom liku.

Koliko je lik koji tumačite u seriji „Tajkun" realan u vremenu kome živimo i u kome smo živeli?

- On je svakako realan i naslov koji je od početka bio intrigantan na to i ukazuje. Mi živimo u vreme takuna. Živimo već dugi niz godina i sa te strane ljudi su možda očekivali da ovaj naš tajkun liči na nekog tajkuna, ili da je pravljen po uzoru na nekoga.

Drago mi je da su sada svi shvatili da je on jedan potpuno autentičan lik. On jeste svakako realan i ono što je kuriozitet ja sam na promociji prve epizode rekao više kao u šali da je „moj tajkun jedini tajkun koga će Srbija voleti", ali mogao bih sada da kažem možda jedini tajkun koga će Srbija razumeti. 

Da li je u priči scenariste Đorđa Milosavljevića Vladan Simonović pozitivac ili negativac ili je negde između? 

- Sa mog stanovišta, čovek koji se obogatio 90-tih godina, na način na koji se obogatio lik koga tumačim, teško da može biti pozitivac. Ali, mislim da se u ovoj našoj priči taj čovek koji je po vokaciji negativac, susreće sa mnogo većim negativcima od njega, pa sa te strane nam deluje pozitivac. Međutim, kako je to neki manir u svetskoj kinematografiji već više od deset godina ne postoji ta podela na klasične pozitivce i klasične negativce. 

Mislim da sa te strane i ova naša serija Tajkun prati te trendove, da je glavni lik kontroverzan. Moj glumački zadatak je utoliko bio teži, da ga sa celokupnim teretom koji taj čovek nosi na početku priče, a to je da je na sumnjiv način došao do ogromnog kapitala, publika ipak razume pa ako može i zavoli. 

Tokom snimanja niste imali dublera. Insistirali ste da sve scene snimite sami, plivali ste pored ostalog u hladnom bazenu?

- Meni je to jako prijalo, jer sam želeo da vidim u kakvoj sam formi. Zadovoljan sam, uspeo sam sve to da uradim sam. Insistirao sam na tome. Smatrao sam da sve te scene koje su postojale nisu toliko kompleksne da ne bih mogao ja sam da ih izvedem. I uspeo sam.

Uskoro počinjete da snimate novi projekat u kome se opet vraćate rediteljskom poslu. Reč je o biografskom filmu o Tomi Zdravkoviću. Koliki vam je izazov da oživite jednu muzičku legendu na filmu?

- To je jedan vrlo zanimljiv i jako lep projekat. To neće biti samo priča o Tomi Zdravkoviću. To će biti priča o jednom vremenu. Ljudi čine vreme, nekih ljudi više nema koji su to vreme zapravo činili. Samim tim više ni nema tog vremena. To će otprilike biti naša priča.

Pokušaćemo da pored Tome Zdravkovića upoznamo I njegovo okruženje. Videćemo i Miku Antića, Zorana Radmilovića, Kemala Montena, Davorina Popovića, Silvanu Armenulić. Svih tih ljudi više nema, a nema više ni tog vremena.

Bez obzira što jesto to bilo vreme jedne velike zemlje i drugačijeg sistema i da svega toga više nema, priča o Tomi će pored priče o njegovom kontroverznom, zanimljivom i burnom životu, o njegovoj divnoj poeziji, biti i priča o svemu što oslikava tu jednu epohu.