„Linija života“ – kako je snaga ljudskog duha i umetnosti prevladala strahote logora

Kako je student slikarstva postao redni broj 106.621, u dokumentaciji na kojoj je pisalo „ovratak nepoželjan“ i kako je snaga ljudskog duha i umetnosti prevladala monstruzne prizore nacističkog logora, svedoči film Darka Bajića Linija života.

„Ovo je priča o tome kako je ta linija smrti, jer je moj moj otac crtao crteže, pod pretnjom smrću i zakopavao ih i skrivao od esesovaca i nacista, i na taj način je ta linija smrti pretvarana u večitu liniju života. Kada su iz tog logora izašli, moj otac i njegovi prijatelji, nikad se kod njih više nije osetila mržnja“, napominje reditelj Darko Bajić.  

U maju 1945. kada su saveznici oslobodili logor, Miloš Bajić se sa oko 150 crteža vratio u Beograd i nastavio studije. Serija crteža Mauthauzen ostala je ne samo kao svedočanstvo o mukama zatvorenika i zločinima, već i kao dokaz koji je korišćen na suđenju odbeglim nacistima. Zatim je postao prvi apstrakni slikar kod nas i profesor Akademije likovnih umetnosti. Osim crteža i slika u filmu su korišćeni inserti nastali na super osam filmskoj traci koje je snimao sa sinom.

„Umetnost ne sme da ima prekide, ne sme da ima crne rupe. To u stvari govori koliko nas je ova pandemija vratila u porodicu, a s druge strane vratila kulturi“, dodaje reditelj.

Film Linija života je proglašen za najbolji dokumentarac u Srbiji prošle godine, a pre nekoliko dana iz Hjustona je stigla vest da je uprkos pandemiji zasedao žiri Međunarodnog filmskog festivala  „Vorldfest“ i da je ekipi filma Linija života dodelio zlatnu „Remi“ nagradu u konkurenciji dokumentarnog filma.