„Intervju“, blamaža filmskog giganta

Da nije bilo hakera, teško da bi „Intervju“ postao jedan od najkontroverznijih filmova ikada snimljenih, jer, prema rečima stranih filmskih kritičara koji su među prvima videli film, ne bi mogao da se nazove angažovanim ili satiričnim. Pre bi se reklo da su autori upotrebili Severnu Koreju i njenog vođu da snime tzv. urnebesnu komediju.

Umesto smeha, film je izazvao sajber napad, blamažu filmskog giganta, cenzuru u američkim bioskopima i čak ratnu retoriku. Zbog zapleta, u kome dvojica američkih novinara odlaze u Severnu Koreju da snime ekskluzivan intervju sa njenim liderom Kim Džong Unom.

CIA im daje još jedan zadatak – da ga ubiju.

I u Americi je bilo pitanja prelazi li granicu dobrog ukusa ubiti živog lidera druge zemlje, pa i na filmu, ma kakav imidž u svetu imali i on i njegova zemlja?

Za Holivud to nije problem, tvrdi scenarista Dimitrije Vojnov. Kaže da su već godinama Severnokorejci idealni negativci.

„Zanimljiv je slučaj rimejka filma Crvena zora, u kome su negativci prvo bili Kinezi, pa su specijalnim efektima promenjeni u Severnokorejce, jer je u to vreme počelo da se otvara kinesko tržište za američke filmove pa se pretpostavilo da ih ne treba ljutiti, nego to svaliti na Severnu Koreju gde Amerika nema interesa ni filmskog tržišta. Počeli su da je tretiraju kao, da se kompjuterski izrazim, risajkl bin“, kaže Dimitrije Vojnov.

Ipak, ovaj film je uspeo da zemlju koja gaji imidž izolovane države koju mnogo ne zanima šta drugi misle o njoj, navede da proba da spreči prikazivanje diplomatskom akcijom. To se završilo neuspehom.

Onda je došlo do sajber napada u kome je od „Soni pikčersa“, giganta koji stoji iza filma, ukradeno na hiljade privatnih podataka o zaposlenima, a potom objavljeno na internetu.

Poslastica za tabloide – od plata do prepiske čelnika studija. U jednom od njih rasistički se govori o predsedniku Obami.

Amerika je za to optužila Severnu Koreju, a ova optužbe odbacila, ali ipak zapretila oružjem.

Akcija izvedena „iznutra“

Stručnjaci kažu da se ne može sa sigurnošću tvrditi da su „Čuvari mira“, kako sebe zovu hakeri, zaista Severnokorejci. Dodaju da to nije najozbiljniji napad ikada viđen, ali da ima najveći publicitet.

Kažu i da hakeri ovakav napad nisu mogli da izvedu sami.

„Pretpostavlja se da je 'Sonijeva' infrastruktura bila odlično zaštićena, ali da je zakazao ljudski faktor. Ova grupa, očigledno dobro organizovana, to ipak nije mogla da uradi bez insajdera“, kaže administrator za bezbednost portala Limundo Jovan Šikanja.

Što se tiče Severne Koreje i informacionih tehnologija, za početak znamo da je 2008. ta zemlja dozvolila upotrebu mobilnih telefona, čak i onih pametnih.

Međutim, kaže dr Dragana Mitrović, rukovodilac Centra za azijske studije FPN-a, da sve aplikacije rade oflajn. „Taj sistem pokazuje da država ni za korak ne odstupa od toga šta će od sadržaja medija biti dostupno njenim građanima“, dodaje Mitrovićeva.

Severna Koreja ima intranet, vrstu unutrašnjeg interneta, jer nema pristup globalnoj mreži. Napravila je sopstvenu sa sajtovima partije, a strani mediji prenose, čak i jednim o kulinarstvu.

Suština je mnogo ozbiljnija, kaže Zorana Baković, specijalni dopisnik za Aziju slovenačkog lista Delo. Najbolje informacije mogu se dobiti od tajne službe Južne Koreje.

„Ona je već ustanovila da je pre dve godine u severnokorejskoj vojsci ustanovljen poseban biro 121, koji okuplja 6.000 hakera, vrhunski obučenih i veoma sposobnih da izvedu komplikovane hakerske napade, a godišnje ih obuče još 300“, dodaje Zorana Baković.

Autocenzura u Americi?!

Najveća posledica napada na „Soni“ bila je sramota za studio, dok hakeri nisu zapretili terorističkim napadom u stilu 11. septembra, ako se film pojavi u bioskopima.

Tada se u Americi dogodilo nezamislivo – autocenzura!

Američki bioskopski lanci podlegli su strahu i rešili su da ne prikažu Intervju. Odmah su se pobunili angažovaniji američki umetnici, rekavši da ne mogu hakeri da upravljaju time šta će se emitovati a šta neće.

Sajber napad je ušao na teren slobode govora, kažu. Dimitrije Vojnov smatra da je u slučaju filma Intervju, to zamena teza jer „sloboda govora jeste pravo koje ne treba posebno isticati, ali mora se poštovati dostojanstvo ljudi, i pretpostaviti da nekome neće prijati da se pojavljuje u ovako iskarikiranom obliku“.

Na kraju je 200 nezavisnih američkih bioskopa ipak prikazalo film, na Božić, kako je prvobitno i planirano.

Na primeru bioskopskih lanaca, jasno da nehajan holivudski odnos prema Severnoj Koreji nije isti u realnosti. Ne uzima se olako zemlja koja ima milion vojnika i atomsko naoružanje.

S tim što takva sila, sudeći po ovom sajber napadu, u budućnosti neće biti neophodna, jer će se se sukobi rešavati u sajber prostoru.

Podsetimo, posle „Sonija“, neimenovani hakeri napali su sistem nuklearke Južne Koreje, i pretili objavljivanjem podataka ukoliko se do Božića ne ugase reaktori. Zatim su oboreni sajtovi Severne Koreje, a to se povezuje sa Obaminom izjavom da će Amerika uzvratiti istom merom.

Političke posledice su se osetile i u Kini, koja želi da izbegne svaku mogućnost da je povežu sa hakerskim napadom, i u Rusiji koja je podržala Severnu Koreju uz ocenu da je film „skandalozan“.

U Južnoj Koreji je čak bilo ideja da se severnom susedu pošalju baloni sa primercima filma Intervju. Pitanje je samo ko bi ih uzeo ili mogao da ih pogleda. Zorana Baković kaže da Severna Koreja jeste zemlja o kojoj znamo uglavnom bizarne priče o diktaturi Kim Džong Una, ali da se realnost polako menja.

„Postoji sloj dosta bogatih koji su se našli na pravom mestu u trenutku kad su ušle kineske i južnokorejske investicije preko specijalnih industrijskih zona blizu demarkacione linije i sve više ima bogatih ljudi, postoji drugačiji standard od onog kako ga mi zamišljamo. Tačno je da dolaze vesti o tome da ljudi završavaju u logorima zbog gledanja južnokorejskih sapunica, i istina je da se tamo lako završi. Ali i tamo ljudi rade na tome da žive bolje“, kaže dopisnik Dela za Aziju, Zorana Baković.

Vođa Kim Džong Un ima, tvrdi se, 32 godine. Nasledio je oca i dedu koji su za tamošnji narod ravni bogovima, i vodi zemlju u kojoj se zna i kakve su frizure dozvoljene.

Studirao je u Švajcarskoj, pa su mnogi mislili da će zemlju voditi u drugom pravcu.

Poznavaoci prilika u Aziji kažu da u obilju bizarnih priča u javnost ne stižu informacije o politici mladog vođe. „Vrlo promišljeno nastavlja da neguje mit o porodici“, kaže dr Dragana Mitrović.

„Trudi se da fizički liči na svog dedu. Pokazao se vrlo brutalnim i spretnim u učvršćivanju vlasti što je učinio brutalnije nego što se očekivalo. Na slici sa sahrane njegovog oca, od sedam najjačih ljudi u zemlji koji stoje pored kovčega, petorice više nema ni u političkom životu, ili na zemlji.“

Situacija vredna još jednog filma

I pored redovnog zveckanja oružjem kada dođe do situacija kao što je ova sa filmom Intervju, do napada nikad nije došlo. Veruje se da su pretnje za unutrašnje potrebe, te da bi Kim zapravo trebalo da se u daljoj budućnosti odvoji od Kine, ujedini sa Južnom Korejom i pomiri sa SAD.

Ovo poslednje je veoma bitno, jer dve države još nisu formalno okončale rat, a time bi Koreja dobila garancije da neće biti napadnuta. Bez toga, biće još epizoda poput ove.
A ova epizoda još nije gotova.

Film Intervju već je zaradio 15 miliona dolara na internetu i dobio i veću pažnju nego što su to autori očekivali.

Jer, neke stvari više neće biti iste. Anonimni napadači su uspeli da cenzurišu događaje u Americi, i da pokažu da nema potrebe za tzv. klasičnom trkom u naoružanju.

Komentari kritike i gledalaca su pomešani, jer je umetnička vrednost filma diskutabilna, a mnogi tvrde da su mogli i kvalitetnije da provedu vreme.

Neki su odlazili u bioskop iz čisto „patriotskih“ razloga. Ono u čemu se svi slažu jeste da je situacija koju je izazvao zapravo vredna jednog pravog, dobrog, igranog filma.

broj komentara 4 pošalji komentar
(utorak, 30. dec 2014, 11:22) - anonymous [neregistrovani]

Licemerje

Da bi se spasli finansijske propasti, izmislili su hakerski napad i optuzili celu jednu drzavu i njenog vladara (bez obzira na kontraverze) za sajber terorizam. Da nece krenuti u rat protiv SK? A posle ce ko u Iraku da priznaju da nije bilo hemijskog oruzja?
S moje strane samo jedna rec: BOJKOT!

(utorak, 30. dec 2014, 05:27) - BreMan [neregistrovani]

Sramota

Sramota me je da konstatujem da je Kanadski glumac deo ovoga projekta. Ocigledno je da je CIA iza svega. Oni su platili da se film napravi da bi postigli svoje politicke i strateske ciljeve. U filmu ima 2 dobra fazona a svi ostali su usiljeni ha-ha-ha fazoni za malu decu. Pljuvanje po drzavi koja je prezivela i pored ostrih sankcija je prica za male Amere. Drago mi je da je film zavrsio gde mu je i mesto... u kanti za smece.

(utorak, 30. dec 2014, 04:42) - Voja-Kralj [neregistrovani]

Jeste

I mi smo zbog istih navuceni pa procitasmo ovaj clanak o tom bezveznom filmu.

(ponedeljak, 29. dec 2014, 20:45) - anonymous [neregistrovani]

to se zove reklama i uzimanje novca za los film....

da nisu poceli pricati o hakerima I zabrani filma nebi vidjeli milione.....ovako, svaka cast - operacija uspjela tko ce sve da dijeli mulione samo oni znaju koju su sve ovo skuhali.....