Čitaj mi!

Strah od ekrana: kako podići srećniju decu u digitalnom dobu

Koliko vremena bebe smeju da provode pred ekranom? Da li su onlajn igrice bezbedne za dvanaestogodišnjaka? Kako započeti razgovor sa tinejdžerima o pornografiji na internetu? Stručnjaci savetuju kako da se sa ovim problemima nose roditelji da bi deca bila bezbedna na internetu.

Ekrani su blagodat za zaposlene roditelje, posebno one koji su sami: posadite dete ispred televizora ili mu pustite video-snimak na telefonu ili tabletu – i spas – imate 10 minuta da obavite poslovni razgovor, operete veš ili se istuširate.

Bebe ispred ekrana

Međutim, dr Džin Šinski, šef laboratorije koja proučava učenje i pamćenje beba na Univerzitetu u Londonu, kaže da deca pre druge i po godine ne uče mnogo iz svega što vide na ekranu . „Mlađima je teško da uče iz video-snimka bez pomoći odraslih“, kaže Šinski, „zato što imaju poteškoća da razumeju govor i ne vide relevantnost događaja na ekranu u stvarnom životu.“

Postoji i hipoteza o izmeštanju: dok vaše dete sedi ispred ekrana, propušta nešto što bi potencijalno njemu mnogo više pružilo, kao što je čitanje priče, igra u parku ili čak samo spavanje. Istraživanja pokazuju da roditelji poslednjih godina sve manje čitaju priče maloj deci. Ovo je potencijalno štetno, naglašava Šinski, jer čitanje knjiga obogaćuje rečnik deteta rečima koje se ne koriste često u svakodnevnom životu.

Ne postoje posebne smernice o vremenu koje bi mala deca trebala da provedu ispred ekrana, ali Svetska zdravstvena organizacija preporučuje nulto vreme ispred ekrana za bebe mlađe od godinu dana i sat ili manje dnevno za decu od dve do četiri godine.

Neki istraživači naglašavaju da ovo jeste idealno, ali i da nije izvodljivo u mnogim porodicama i predlažu formulu za „smanjenje štete“. Provođenje dvadesetak minuta u gledanju dečjih kanala u društvu roditelja mnogo manje je štetno za razvoj deteta, nego da provode sate i sate bez nadzora i gledaju sadržaje namenjene odraslima.

Druga važna stvar je vrsta sadržaja koji gledaju. Ono što je važno, kaže Šinski, je da sadržaj programa bude spor, edukativan i prilagođen uzrastu. Sadržaji koji se prikazuju na kanalima kao što je Bejbi TV je idealan, po njegovom mišljenju.

Pojavljuju se istraživanja koja pokazuju i da previše vremena provedenog ispred ekrana može dovesti do toga da deca imaju oskudan rečnik, da budu manje sposobna da kontrolišu svoj temperament i da budu hiperaktivna i agresivnija. Ali važno upozorenje za ovo, ističe Šinski, je da skoro sve ove studije utvrđuju samo korelaciju, a ne uzročnost.

„Na primer, da li produženo gledanje dovodi do poteškoća sa pažnjom ili je detetu sa poteškoćama u pažnji dozvoljeno više gledanja?“. Takođe je verovatno da će postojati i drugi faktori koji predviđaju ishode u vezi sa izloženošću ekranu i razvojem, kao što su roditeljski stres i socioekonomski faktori.

Dakle, postoji li ikakva prednost provođenja toliko vremena ispred ekrana za malu decu? „Jedna stvar je da je njihova fina motorička kontrola poboljšana zbog onoga što rade na ekranima osetljivim na dodir“, kaže Šinski, ali to može biti previsoka cena za ono što neće biti razvijeno.

Predškolci

Kada deca napune dve godine, obrazovne prednosti vremena ispred ekrana počinju da se primećuju. I ono što je važno, kaže psiholog dr Sandra Meters sa Katedre za pedagogiju Oksfordskog univerziteta, je ono što se dešava za to vreme. „Ako se dete bavi onim što je na ekranu na produktivan način, postoji mnogo dokaza da ono uči“, kaže profesorka. „Ali neće sve aplikacije, igre i programi biti dobri za njihov razvoj.“

Odabir kvalitetne aplikacije ili igre je od suštinskog značaja. Kada je u pitanju sadržaj, Metersova kaže da je ključna reč „uključiti mozak“ – da podstiče aktivno, a ne pasivno angažovanje. Želite da vidite dete kako reaguje na ono što vidi.

Takođe je od vitalnog značaja da zajedno istražujete digitalne sadržaje. „Razmišljajte o aplikaciji ili igri kao o knjizi“, kaže Metersova, „kao o nečemu što će vam omogućiti da kvalitetno provedete zajedničko vreme sa detetom.“ Mala deca najviše uče iz društvene interakcije, naglašava profesorka.

Osnovci

Do ove faze ćete verovatno početi da osećate kako dete razume tehnologiju bolje od vas. Da bi rešila ovaj problem, Parvena Kaur, stručnjak za tehnologiju i majka dvoje male dece, pokrenula je portal Kidsnclicks.com kako bi osnažila roditelje.

Ono što je ključno, smatra ona, jeste da koji god uređaj ili aplikaciju date svom detetu, sami se nosite sa tim. „Pre nego što svom detetu kupite bilo šta u vezi sa tehnologijom, zapitajte se: Imam li vremena da ovo razumem? Da učite dete da pliva, ne biste kupili gumu za plivanje i samo ga bućnuli u vodu, znali biste da su to samo alati. Isto važi i za kupovinu tehnologije.“

Većina roditelja brine o tehnologiji, i iako je važno da ne dozvolite da vam ovo izmakne kontroli, to morate da rešite sa svojim detetom. Kejt Edvards, pomoćnik načelnika za bezbednost dece na internetu, savetuje da se maloj deci naglasi da imaju moć nad svime što ih plaši: „Oni imaju kontrolu. Ako ih nešto plaši, trebalo bi to da isključe i da ispričaju roditeljima o tome.“

Srednjoškolci

Mnoga deca su na društvenim mrežama mnogo mlađa od 13 godina, ali Kaurova ističe da zakoni o zaštiti podataka znače da sajtovi društvenih medija zahtevaju da deca imaju 13 godina da se registruju. Kao i sa aplikacijama, kada dođe vreme, pogledajte bilo koju veb-lokaciju koju dete prati. Zapamtite, takođe, da budete uzor odgovornim korišćenjem društvenih medija, napominje Kaurova –ograničite i svoje vreme koje provodite skrolujući po telefonu.

Ako vaš tinejdžer voli video-igre, uverite se da razumete šta se dešava u igri i kada može doći do granične tačke. „Zamislite koliko biste bili ljuti kada biste morali da prestanete da gledate neki film u ključnom trenutku priče“, kaže Kaurova.

Postoje i razgovori koje treba da vodite sa tinejdžerima o tome da budu ljubazni prema drugima i na mreži i van mreže. Pitajte ih šta misle kako se drugi osećaju, posebno oni kojima je teško – to može biti dobar početak.

Mnogi roditelji brinu da će njihovo dete biti zlostavljano na mreži – što je opravdana briga – ali možda je vaše dete nasilnik. Razgovarajte sa decom o tome kada „lajk“ na društvenim mrežama može značiti da ste posmatrač. Ovo nisu laki razgovori, ali bolje je nešto reći i biti iskren u vezi sa sopstvenim nedostacima, nego ih ostaviti da sami plivaju nemirnim vodama.

Mladi odrasli

Previše mladih odraslih dobija seksualno obrazovanje preko interneta, kaže Vil Gardner, izvršni direktor Čajldnet internešnela. „Ali pornografija nije normalno ponašanje; to je fantazija, i nasilna je. To ne odražava zdrave partnerske seksualne odnose, a posebno je ponižavajuća za žene.“

Mladi ljudi treba da shvate da je pornografija pravljena da zaradi novac, a ne da ih nauči bilo čemu korisnom o seksu ili o izgledu. Ali nastojte da vaša reakcija ne dovede do toga da se dete oseća posramljeno zato što gleda porniće. Većina mladih ljudi, i zaista većina ljudi, ponekad gledaju pornografiju. Poslednja stvar koju želite da uradite je da naterate dete da oseti da ste toliko užasnuti time da nikada ne mogu da razgovaraju sa vama o tome šta osećaju.

Počnite tako što ćete ih uveriti da, šta god da vam kažu, nećete biti ljuti ili uznemireni, niti ih osuđivati. Osim ako ovo ne znaju, verovatno će se previše plašiti da budu iskreni. I nemojte započinjati razgovor ako ste uznemireni ili ljuti. Pitajte dete šta je gledalo i pitajte ga kako se oseća u vezi sa onim što je videlo. Podvucite da ne bi trebalo da se stide; ako je lakše, vodite ovaj razgovor dok ste u šetnji ili u kolima, tako da se ne gledate licem u lice i da bude manje napeta atmosfera.

Čajldnet je naručio istraživanje kako bi otkrio šta roditelji govore svojoj deci kako bi ih izvukli iz ovog vrtloga dezinformacija. „A oni su odgovorili – ništa! Roditelji se ne oglašavaju na te teme“, kaže Gardner. „Iako je to težak razgovor, apsolutno morate da se uključite u njega ako ste roditelj. Morate to depersonalizovati, ali morate biti sigurni da vaše dete zna da pornografija, seksizam i zlostavljanje jednostavno nisu u redu“.

Suštinska poruka, a ovo važi za bilo koju starosnu grupu, jeste da pomognete svom detetu da shvati da ako se oseća neprijatno zbog bilo čega, to je opravdana briga i da je u redu da to podeli sa drugima. „Seksualno uznemiravanje na mreži može imati različite oblike: snimanje i deljenje intimnih slika, pretnje silovanjem, slanje pornografskih slika ili o uvreda zbog seksualne orijentacije“, navodi Gardner.

„Ako mladi misle da je ovakvo ponašanje normalno, neće ga prijaviti i nastaviće se. Oni moraju da znaju da ako osećaju da se prelazi granica, imaju pravo da očekuju da takvo ponašanje prestane.“

Kao i kod svih starosnih grupa, mladi odrasli će biti veoma svesni kako koristite digitalne uređaje. Razgovarajte sa njima o svojim problemima, kao što je iskušenje da provedete previše vremena na mreži. Razgovarajte o porodičnim granicama oko, recimo, korišćenja telefona – možda se dogovorite da ga ne koristi za stolom za vreme obroka, na primer.

Tehnologija donosi ogromne prednosti za sve nas. Ali stvarni svet je takođe važan.

broj komentara 0 pošalji komentar