Čitaj mi!

Nostalgija, između čežnje i depresije

Srpski slikar, književnik i novinar Momo Kapor, govorio je da otkako zna za sebe, oduvek je živeo u najgorim vremenima, nikad u najboljim. Takva mu je, kaže, valjda sudbina. I uvek su to, pisao je, bila teška, najteža vremena. Onda su nastupila još gora pa su nam ona najteža, posle deset godina, postajala „dobra stara vremena“. Nostalgija je složena emocija i specifično stanje. U sklopu tog fenomena – „žala za dobrim, starim, prošlim vremenima“, svoje mesto ima i anemoja.

Tokom jednog vojnog pohoda u 17. veku, grupa švajcarskih vojnika imala je veliku želju da se vrati kući. Takva čežnja za domom i povratak u sigurnost predstavlja prvi poznati primer nostalgičnog osećanja.

„Nostalgija se vezuje, pre svega, za osećajni život čoveka. I nekako je uvek priča o čežnji i tuzi za nečim čega nema, nešto što je nestalo, znači vezuje se za gubitak i predstavlja emocionalno-kognitivni fenomen. Nostalgija sama po sebi ne predstavlja psihijatrijski simptom, međutim, nekada, kada ljudi zaista potonu u depresivnost i kada izgube volju i kada imaju perspektivu besperspektivnosti, onda govorimo da je nostalgija simptom“, kaže neuropsihijatar, dr Nevena Čalovska Hercog.

Nostalgičan osećaj ka prošlim vremenima u kojima nismo živeli, naziva se anemoja. Kod nas je poznata jugonostalgija - žal za izgubljenom zemljom, koja nadilazi generacije koje su u njoj živele i preliva se na mlađe naraštaje koji nikada nisu živeli u Jugoslaviji.

„Meni to ponekad više liči na nekakav subkulturni ili muzički pokret nego na neki pravi svetonazor koji ljudi imaju ili nekakvo ozbiljno promišljanje nekih prethodnih vremena. Mislim da, ljudi se prema tome ponašaju kao i svuda drugde - da se zaboravljaju one loše stvari, a da se pamte one dobre stvari. U ovom slučaju da se većina nas vrati u doba socijalističke Jugoslavije da bismo se vrlo brzo suočili sa onim što u njoj nije valjalo“, smatra istoričar Vladimir Dulović.

Postoje li onda dobra stara vremena?

„Postojala su definitivno ta vremena kada je postojao nekakav red, stabilnost, znači gde mi imamo nekakve materijalne ostatke koji mogu da posvedoče da se tu nešto, da je tu nešto praktično se dešavalo na nekom ozbiljnom nivou“, navodi Dulović.

„Nostalgiju danas, pre svega, vezujemo za ova turbulentna vremena koja su toliko brza i toliko zahtevna da se prilagođavamo svim izazovima koji nastaju, a nekako je to veoma stresogeno i onda ljudi imaju potrebu da se oslone na ono što je nekada bilo, na nešto što doživljavaju da je za njih bilo sigurno i da je bilo osmišljeno“, ističe Nevena Čalovska Hercog.

Nostalgiju nije moguće sasvim izbeći – ponekad ćemo, makar i podsvesno, pomisliti da su neka druga vremena bila jednostavnija i lepša.

Nostalgična sanjarenja nam mogu popraviti raspoloženje, smanjiti nivo kortizola i pomoći da prevaziđemo trenutak tuge koja nas je ophrvala. Zato im se slobodno prepustite!