Novi život zlatoveza, tkanja i pletenja daje budućnost tradiciji

Stari zanati daju novi život uspomenama, smisao praznim satima, i inspiraciju budućim generacijama. I bez obzira na to da li je reč o vezu ili zlatovezu, tkanju, pletenju ili lepljenju sve ih spaja pesma i ljubav.

Olga Nešović, predsednica udruženja „Etno forma“ kaže da ljudi obično žele da rade nešto što će da im donese prihod: „Ovde ima više ljubavi nego prihoda i mislim da posle 40. godine, svaki mlad čovek dobije želju da se malo vrati korenima“.

Asurdžika, kako za sebe kaže Dobrila Petrović, stojički prepliće znatske uspomene i maštu. U hladu zavese od parike venčare čuva umeće izrade asura od ženskog ševara.

„Radim asure, cegere, torbice, raznorazne ikebane, ukrase, sve što mašta dozvoli, što dâ mašta ja mogu da uradim. Nekad nisu imale naše žene torbe od kože ili najlon kese ili tako nešto, ceger se koristio za u prodavnicu, moje bake i ostale bake su koristile. Hleb su držale u tome, onda se na njivu nosio hleb, ručak. Ceger je bio osnovna torba“, objašnjava Dobrila Petrović, asurdžika iz sela Majur, i dodaje da ovom starom zanatu daje dušu da oživi, da ne bi otišao u zaborav.

Članice „Etno forme“ tradicionalno svake godine organizuju Petrovdanski etno sajam, nedavno su u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede realizovale projekat besplatnih radionica tkanja u tri sela: Šuljkovac, Glavinci i Rakitovo.

Srebra Stanisavljević čuva tkanice, u kojima se udala, stare 50 i 100 godina. „Kecelja, marama, košulja, rese – komplet oprema. Ovako mora jedna mlada da se obuče za veridbu, za svadbu“, objašnjava ova tkalja iz Rakitova.

Trinaestogodišnji Stefan Dugalić iz KUD „Zdravac“ zna više od 56 pesama. „Sedam zbornika znam, a uskoro će da izađe i moj zbornik pesama“, kaže Stefan.

Dakle, staro ne postoji već samo zaboravljeno. Dajući novo ruho vremenitim melodijama i umećima Stefan i članice „Etno forme“ svedoče o budućnosti tradicije.