субота, 18.06.2022, 08:14 -> 08:15
Извор: РТС
Аутор: Љиљана М. Петровић
Kako je spoj istarskog kamena i banatske zemlje doveo do uzgoja lekovitih biljaka
Nema granica za lekovito bilje iz Srbije, koja od izvoza u Evropu, Ameriku, Afriku i daleku Australiju zaradi oko 11 miliona evra godišnje. Aromatično, začinsko i lekovito bilje gaji se na površini između dve i tri hiljade hektara. Sudeći po tražnji aromatične bašte, mogle bi da budu i tri puta veće. Da nije sve u novcu, potvrđuje priča iz Banatske Topole.
Dejana Kurunci je iz Pule došla u Banat, gde je, kako je navela, upoznala ljubav svog života.
„Možemo slobodno da kažemo da smo spojili istarski kamen i grudu banatske zemlje“, navela je Dejana.
Vidi ženo moju ravnicu, snažno kao jadranska bura ili banatska košava Dejanu i Zoltana vezala je ljubav prema lekovitom bilju.
„Prije jedno dve godine je došao kući i doneo četiri džaka, puna četiri različite biljke, u tom slučaju je to bilo matičnjak, timnjan, menta i kamilica. I samo rekao: 'Izvoli ženo' Presudila je velika ljubav Zoltanova prema biljkama i moja prema njemu“, dodaje Dejana.
Danas, na 35 hektara uzgajaju organsku kamilicu, neven, matičnjak i čubar po najstrožim evropskim standradima u ataru Banaske Topole, mestu sa 350 kuća, od kojih su 50 prazne. Ali može li lekovito bilje osnažiti poljoprivredu i sela Srbije?
„Najveći problem je radna snaga, evo konkretno u našem selu zadnjih trideset godina fali više od polovine stanovništva“, naglašava Željko Kurunci.
Kopači - čuvari zdravlja zemljišta. Slika od hiljadu reči. Zato litar eteričnog ulja kamilice vredi i 3.000 evra. Dejani su deca bila inspiracija, tako su nastali čarobni napitci, limunane i druge priče.
„Lični uspeh će mi biti kada osvojim tržište Srbije. Zašto? Prepoznati smo u svetu, to sad nakon par godina više nije upitno, naša roba odlazi čak i do daleke Australije, međutim ono što mene malo žulja je zašto bi ova lepota odlazila napolje? Nemoguće je da Srbija ne može biti tržište za organsko lekovito bilje“.
U Srbiji postoji 4.000 samoniklih biljnih vrsta, 700 su lekovite. Da bi smanjio iskorenjivanje lekovitih biljaka Institut za šumarstvo je uz podršku Ministržarstva poljoprivrede UAP u Pirotu pokrenuo projekat afirmacije plantažnog uzgoja bilja.
„Da se iskoriste potencijali priredno ekonomskog karktera koji su u ovom kraju veliki, s obzirom da se od ukupnog poljoprivrednog zemljišta koristi samo 40 posto. I da postoji preko 60 procenata radno aktivnog stanovništva i resursa slobodne radne snage koji se može uposliti u ovakav vid proizvodnje“, naveo je dr Filip Jovanović iz Instituta za šumarstvo.
Prirodno je da se za prirodu borimo svojom i prirodom koja nas okružuje i ljubi.
Коментари