Datumi koje pamti Malme: o jednom ubici, dželatu, mostu, Zlatanu...

Iako se ovaj ribarski grad trgovaca haringama prvi put spominje 1275. godine, za najznačajniju godinu njegovog ranog razvoja pre bi se mogla računati 1300, kada je počela izgradnja impozantne crkve svetog Petra, koja je sve do današnjih dana ostala jedno od najistaknutijih obeležja trećeg po veličini grada u Švedskoj.

Posebno impresivan njen je drveni oltar, završen početkom 17. veka i najveći je drveni oltar u severnoj Evropi.

Doduše, u vreme kada je ova građevina, tipični primerak baltičke gotike od cigala, sazidana, Malme je bio danski grad i to je ostao sve do 16. veka.

Staro gradsko jezgro je živopisno pešačko carstvo popločano kaldrmom, kojim dominiraju dva trga. Stortorget, najstariji i najveći, dom je gradske većnice i zgrada administrativne uprave, a krasi ga i statua konjanika, švedskog kralja Karla X Gustava, koji je Malme i celu ovu oblast povratio od Danske.

Lila Torg je mali boemski trg, nešto poput naše Skadarlije, posebno živ tokom letnjih meseci, sa mnoštvom uličnih restorana i veselih izloga. I u 17. veku ovde se kupovala hrana, jer je tu bila zelena pijaca koju su okruživale mesare i pekare.

U glavnoj šoping ulici Sedergatan naletećete na Orkestar optimista, veselu skulpturu muzičara od metala.

U savršeno očuvanom zamku, nedaleko od centra, koji je danas mesto koje možete istraživati ceo dan i uživati u šetnji kroz istoriju i kulturu, prirodnjački muzej, akvarijum i mnogobrojne galerije, nekada su živeli danski kraljevi. Stamena renesansna građevina služila je tokom vremena kao kraljevska palata, utvrđenje, kovnica, ali i zatvor.

U njenim podrumima i danas se može obići mračna tamnica u kojoj su mnogi grešnici pred zakonom proveli svoje poslednje dane.

Jedna priča iz tamnice posebno mi je privukla pažnju.

U Švedskoj je smrtna kazna formalno ukinuta 1973. godine, iako je poslednja egzekucija izvršena još 1910.

Ako vas put ikada nanese u Malme, siđite u tamnice zamka i otiđite do ćelije gde je noć pred smrt proveo Lars Nilson, ubica i palikuća, poslednji pogubljenik u Malmeu 23. avgusta 1900. godine. Pročitajte stihove na zidu, o čemu je razmišljao u tim trenucima i razgovor sa njegovim dželatom, porodičnim čovekom, hrišćaninom, koji je tog jutra poslednji put upotrebio svoju sekiru, ubeđen da radi najnormalniji posao na svetu i posle toga se mirne savesti vratio svojoj kući i deci.

Na mene je lično poseta toj riznici izgubljenih duša ostavila gotovo jednako snažan utisak kao film jednog komšije Danca, Larsa fon Trira, Ples u tami – najubedljiviji argument koji razoružava zagovornike smrtne kazne.

Moderna medicina i nauka duguju mnogo svim tim paćenicima koji su skončavali po tamnicama, jer su njihova tela posle uglavnom služila studentima medicine da izučavaju anatomiju.

A kada izađete danas iz tmine zamka na svetlost dana, prvo što vam privuče pogled je visoki uvijeni neboder u daljini, Turning torso, najviša zgrada Skandinavije od 190 metara - simbol novog, modernog, metropolitskog Malmea.

Malme je grad i savremene urbane arhitekture, stakla i čelika, savršeno uklopljenih u tipične skandinavske uredne, ali pomalo sumorne fasade od cigala.

Ali ovo je pre svega i grad parkova i zelenila. Oaze spokoja u prirodi pronaći ćete tokom šetnje na koju god stranu da krenete.

Još jedan datum važan je onima koji žive ovde, ali i šire. Bio je 1.jul 2000. godine kada je, reći će Šveđani, počela nova „invazija Danaca“. Toga dana pušten je u saobraćaj Eresundski most, najduži kombinovani drumsko-železnički most-tunel u Evropi, spona između dva grada, Malmea i Kopenhagena, ali i dve države.

Mostovna konstrukcija duga je nešto manje od osam kilometara. Potom se prelazi preko veštačkog Bibernog ostrva (logičnog nastavka prirodnog Slanog ostrva), dugog četiri kilometra, već na danskoj teritoriji, i dalje prema Kopenhagenu nadovezuje se na Drogdenski tunel dug još četiri kilometra, koji je najvećim delom ispod mora.

Impresivan poduhvat Eresundske spone, za koji je ideja postojala decenijama unazad, koštao je oko četiri milijarde evra.

Filmsku popularnost stekao je od 2011, kada je na švedskoj televiziji emitovana prva epizoda kriminalističke serije „Most“, čija je radnja većim delom vezana upravo za njega, a koja je postala svetski hit i doživela četiri sezone.

Doći u Malme, a ne preći preko čuvenog mosta, pa usput obići i Kopenhagen, bilo bi greh.

Ako vam vreme dozvoli, otiđite i do obližnjeg Lunda, univerzitetskog centra i nekadašnjeg moćnog sedišta nadbiskupije, koja je vladala svim nordijskim zemljama. Na manje od pola sata je udaljen.

Švedska ima kralja, ali Malme i svog.

Ovde ponosno ističu i 1981. kao značajnu godinu u istoriji grada. Zašto? Te godine rodio se njihov sugrađanin, „kralj Malmea“, Zlatan Ibrahimović.

Jedan od najplaćenijih fudbalera sveta i svakako najveći švedski fudbaler svih vremena, koji je svoj rodni grad ponosno stavio na fudbalsku mapu planete, odrastao je u imigrantskom predgrađu Malmea, a njegovi roditelji su sa prostora tadašnje Jugoslavije pokušali da tu pronađu bolji život.

Mnogo se takvih i skrasilo u Malmeu. Poznati vam jezik čućete i ovde kud god da se okrenete, kao uostalom i diljem Skandinavije.

Možda baš zato, u svim tim gradovima imaćete na kraju osećaj kao da ste kod kuće.