Dva oktobarska dana na Mikonosu – razbijanje mita

Blještavo bele kućice ravnih krovova i modrih prozora, raštrkane na okerastim brežuljcima škrte vegetacije koji se pretapaju u beskrajno plavetnilo Egejskog mora – to je originalni kikladski pejzaž i tipična grčka razglednica koja će vas dočekati i kada stignete na Mikonos. Uz njegov prepoznatljiv simbol – niz vetrenjača sa desne strane luke, koje mame poglede i objektive fotoaparata.

Da nisu slučajno tu, osetili smo na sopstvenoj koži, jer je Mikonos rešio da nam se, odmah po sletanju, predstavi u svom pravom svetlu i opravda nadimak „ostrvo vetra“. Ovde zaboravite na češalj, nema nikakvu svrhu. Vetar na Mikonosu ume da bude toliko jak, da će vam oduvati ne samo frizuru, nego i mozak. Teško će vam biti da održavate ravnotežu ili da držite stabilno telefon u rukama dok pokušavate da ovekovečite trenutak u omiljenom letovalištu svetskog džet-seta.

Kako izgleda Mikonos kada sunčevi zraci smanje intenzitet i sa njega odu oni koji većinom dolaze da bi bili viđeni?

Kao tipično grčko ostrvo izuvijanih uskih uličica, belom bojom sveže premazane kaldrme i prelepih plaža od kremkastog peska. Ništa manje i ništa više.

Živopisne kamene stazice centra gradića koje se blago spuštaju ka moru deluju pomalo tužno i pusto kada se njima ne guraju hiljade turista. Na trgu pod bugenvilejama Luj Viton tašne stidljivo i beznadežno čekaju svoje kupce. Kroz vrata prodavnice retko ko se pomalja. Većina ekskluzivnih butika zatvorena je kad sezona mine.

Među šetačima na Mikonosu u oktobru su posetioci svih uzrasta – grupe penzionera iz Amerike i Australije, porodice i parovi iz Španije, Italije, Francuske, mladići i devojke sa svih kontinenata. Dolaze na kruzerima ili redovnim avionskim i brodskim linijama, ali u daleko manjem broju nego tokom sezone. Ipak, samo tokom jednog dana izbrojali smo pet direktnih letova iz Atine i još dvostruko više sa raznih drugih evropskih destinacija.

Koje su glavne atrakcije ka kojima turisti hrle?

Mala Venecija je romantični set kućica u nizu, od kojih neke datiraju još iz sredine 18. veka, uz samo more, sa šarenim karakterističnim izbačenim balkonima i prozorima, koje pomalo podsećaju na Veneciju. U većini njih sada su restorani, kafići i galerije, konstantno pod naletom morskih talasa, a u suton okupani poslednjim zracima umirućeg sunca.

Slikovito, slatko, ali istini za volju – precenjeno.

Atraktivne bele vetrenjače sa slamnatim krovovima takođe su simbol Mikonosa i svedok da su nekada u prošlosti na ovo vetrovito ostrvo dovožene tone žita kako bi se od njih dobilo brašno. Vetrenjače su Mlečani izgradili još u 16. veku, a u upotrebi su bile sve do 20. veka.

Jedna od znamenitosti grada je i karakteristična bela crkva Panagija Paraportijani, posvećena Bogorodici, jedna od arhitektonski najinteresantnijih u celoj Grčkoj. Ime Paraportijani bi u prevodu značilo „koja stoji pored vrata“, jer je crkva sazidana pored ulaza u nekadašnje srednjovekovno utvrđenje. Pretpostavlja se da datira iz 16. ili 17. veka i, zbog svog neobičnog oblika, jer je građena kao dvospratna crkva sačinjena od pet kapela, jedna je od najčešće fotografisanih građevina u državi.

Ljubitelji antike neće propustiti ni obližnje „najsvetije od svih“ ostrvo Delos, udaljeno svega dva kilometra, pravu arheološku riznicu kikladske arhitekture i umetnosti od pre više od četiri milenijuma. Prema mitologiji upravo ovde rodili su se Apolon i Artemida.

Poput mnogih drugih, nekada siromašno ostrvo, čije se stanovništvo, u potrazi za srećom, rasulo po drugim kontinentima, Mikonos je šezdesetih godina prošlog veka doživeo procvat razvojem turizma i postao jedna od omiljenih letnjih destinacija. Ljubitelji nudizma ovde su prvi pronašli svoje utočište, a liberalna politika lokalnih vlasti, vođena marketinški pametno u želji za profitom, doprinela je da deceniju-dve kasnije ostrvo stekne reputaciju svetske „gej Meke“.

Uporedo sa reklamom i dolaskom poznatih glumaca, pevača, manekenki, rasle su i cene, pa Mikonos još od početka 21. veka važi za jedno od najskupljih i najekskluzivnijih turističkih odredišta.

Fama o astronomskim ciframa koje su naivni turisti bili primorani da istresu iz novčanika za poneki koktel ili morske plodove u nekom od barova na prestižnoj plaži, punila je novinske stupce ovog leta.

Ali, da li je svuda baš tako? Apsolutno ne. „Turist-profiter“ prevaranata sigurno ima ponegde, ali u većini restorana, kafeterija, poslastičarnica, možete da večerate, popijete piće ili pojedete sladoled po cenama koje su u proseku tek neznatno više nego u ostatku Grčke. Bankrotirati nećete.

Ako ste očekivali da ćete na svakom ćošku viđati istopolne parove kako razmenjuju nežnosti na javnim mestima, i tu ću vas razočarati. Mikonos u postsezonsko vreme ni na koji način ne odaje utisak ostrva sa epitetom kakav ima. Ovde jednostavno vladaju ležernost, opuštenost i neopterećenost, kao uostalom i na ostalim turističkim destinacijama diljem Grčke.

Ne manjka mu ni plaža – gospodskih, sa kristalno bistrim morem i onim malo krupnijim „šmekerskim“ peskom, koji se ne lepi toliko za telo i odeću.

Mnoge od njih su nadaleko čuvene po svojim ludim žurkama, dnevnom i noćnom provodu i ekskluzivnim zabavama na kojima su nastupala neka od najvećih imena svetske estrade za astronomske honorare.

Na jednoj od najpoznatijih, „Rajskoj plaži“ (Paradise beach) i sada trešti muzika, a ritam vam udara u bubne opne, terajući noge da ga prate, iako gostiju ima tek na ponekoj ležaljci, dok ostale većinom zvrje prazne.

Osim ove, po žurkama je poznata i obližnja Super paradise.

Tirkiznim vodama osvojiće vas i hotelima načičkana Platis Gialos ili Psaru, ali ima i onih mirnijih, porodičnih, poput dubokom uvalom zakriljene Parage, sa restorančićima u pozadini, iz kojih će vas mamiti neodoljivi miris sveže spremljene ribe.

Mikonos nas ispraća onako kako nas je i dočekao, nemirnim vetrom koji nam mrsi kosu i magličastim suncem koje se na trenutke sakrije iza penastog oblaka.

U dva dana nemoguće je obići celo ostrvo, ali da steknete utisak o njemu svakako možete, kao i da odlučite želite li, u neko drugo doba godine da mu se opet vratite.