Čitaj mi!

Dvorci Srbije, kulturno nasleđe i veliki turistički potencijal

Jedan od zaključaka nedavno održane onlajn konferencije „Dvorci Srbije – zaštita kulturne baštine“ je da građani Srbije treba da znaju šta imaju kao kulturno nasleđe, kako bi mogli da o tome govore u svetu. Jedan od učesnika konferencije je bio i gost Jutarnjeg programa, Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

U Srbiji postoji preko sto objekata, dvoraca i kaštela, ali se preko 90 odsto više ne koristi. Konferencija je dobar početak i dobro je što su dva ministarstva i Republički zavod za zaštitu spomenika i nevladine organizacije uključene u tu priču da se što više prikaže sve bogatstvo kojeg ima po celoj Srbiji, navodi Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

„Želimo da u saradnji sa Turističkom organizacijom Vojvodine i Pokrajinskom vladom ukažemo i na značaj očuvanja i iskorišćavanje potencijala, jer po ugledu na razvijene zemlje Evrope, imamo ture obilazaka tih dvoraca i trebalo bi da u budućnosti na turističkoj mapi Srbije dvorci budu posebna turistička atrakcija“, naglašava Ivanišević.

Prema podacima Ministarstva kulture i informisanja od 116 spomeničkih zdanja, tri četvrtine su u vlasništvu države. Značajan broj dvoraca je još u procesu restitucije. Osnovana je komisija sa ciljem da utvrdi stanje dvoraca na teritoriji Republike Srbije, ali i da utvrdi vlasništvo i probleme sa vlasništvom.

„Siguran sam da se i u slučajevima gde nije regulisano vlasništvo to može rešiti na adekvatan način, jer ne mogu da verujem da će neko biti protiv toga da država ulaže u nešto što je kulturno dobro, tako da očekujem da i tamo gde ima problema, ti problemi budu veoma brzo rešeni“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Danas je oko 35 dvoraca u upotrebi. Jedan od svetlih primera je i „najmlađi“ vojvođanski dvorac u Srpskoj Crnji, koji je obnovljen sredstvima Ministarstva turizma, ali je ipak veći deo i dalje u lošem stanju.

Kada prođe pandemija i turizam oživi, pravilnom promocijom sigurno se može obezbediti da ovakvi objekti obezbede značajan prihod kojim bi se izdržavali. Naravno, jedan deo će biti u nadležnosti lokalnih samouprava, a deo u nadležnosti Turističke organizacije Srbije i Vojvodine.

„Ne možemo kulturu posmatrati isključivo kao investiciju. Ovo jeste naša tradicija i mi smo odgovorni prema svojoj državi onoliko koliko cenimo svoju tradiciju. U svakom slučaju, svaki uloženi dinar u kulturu i tradiciju jeste nešto što će se vremenom vratiti kroz, na kraju krajeva, i vaspitanje generacija koje dolaze“, smatra Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">