Voćna Grocka - zelena pluća Beograda

Pogled na Dunav i tri ade od kojih je najpoznatija Gročanska sa ogromnim turističkim mogućnostima, jedan je od najlepših prizora u zemlji. U dunavskom priobalju - nepregledni voćnjaci i vinogradi.

"Mi smo zelena pluća Beograda i voćna Grocka i mi već osećamo uveliko taj izletnički talas jer sve ovo vreme ljudi u potrazi za suncem, za zelenilom, za plavetnilom neba dolaze u Grocku", kaže Zorica Atić, direktorka Centra za kulturu Grocka.

Na vrhu Aginog brda je restoran Vinogradi. Nekada je bio protokolarni objekat, a hroničari su precizni, kažu, Tito je ovde boravio čak 17 puta.

" Eminenti gosti restorana nekada su bili Sofija Loren, kompletna misija Apolo 9 na čelu sa Nilom Armstrongom. Svojevremneo je predsednik Josip Broz često dolazio sa mnogim državnicima, političarima i ta se tradicija nastavlja i danas", priča Bratislav Simić iz restorana "Vinogradi".

Gročansku čaršiju je zbog autentičnosti i kuća starih i do 250 godina grad stavio pod zaštitu iako je duga svega 400 metara. Pod zaštitom je i Rančićeva kuća izgrađena u moravskom stilu i sa kosovskim elementima. Takav tip gradnje karakterišu trem i doksat. U dvorištu kuće leti se organizuju kulturne manifestacije.

Konjički klub "Urban kauboj", neguje vestern jahanje. Svih 15 konja "došlo je preko bare". Specijalnim kargo avionima do Švajcarske a onda prikolicama do Grocke. Početnici jašu u pagodima, a oni iskusniji atarskim putevima kroz šumu.

"Jašem pastuva koji se zove Golden boj on je kvoter hors rase i prošle godine je proglašen za najlepšeg pastuva u Srbiji. Sa ovim našim divnim konjima smo snimali mnogo filmova i serija, kao što su ‘Čizmaši‘, ‘Senke nad Balkanom‘, ‘Moj rođak sa sela‘", ispričala je Ana Petrović, iz "Urban kauboja".

Zbog filmskog iskustva konji u ovoj ergeli strpljivo su pozirali i nama.

U blizini Grocke je neolitsko nalazište Vinča. Biser svetske arheologije. Naš domaćin kaže da je to bila razvijena civilizacija, danas bismo rekli, sa visokom ekološkom svešću, i da bi njihove kuće sada bez problema dobile ekološki pasoš. I još je razloga zbog kojih nam se čini da potcenjujemo civilizacijske domete života ljudi neolita.

"Oni kroz ceo neolit žive bez ikakvih sukoba i ratova tako da su oni tada izgradili jedan svet u kojem nije bilo ni ratova ni bilo kakve dominacije, ni one muško ženske i to je možda jedino vreme suštinske ravnopravnosti među polovima", navodi Dragan Janković, kustos Arheološkog nalazišta Vinča-Belo brdo.

U kanalu koji okružije čitavu unutrašnjost muzeja nalaze se parčići pečene keramike. Ovo je jedan od retkih muzeja u svetu u kojem možete u ruku uzeti eksponat star sedam i po hiljada godina.

Među eksponatima posebno mesto zauzimaju figurine "velike majke" koje karakterišu velike oči i raširene ruke kao simboli majčinske budnosti i brižnosti