KOP15: Postignut istorijski dogovor da se zaustavi gubitak biodiverziteta do 2030

Kineski ministar ekologije Huang Runćiju, koji je predsedavao sastanku Konferencije o biodiverzitetu KOP15 koju su organizovale Ujedinjene nacije, proglasio je da je dokument na koji je predstavnik Konga podneo prigovor, usvojen.

Posle više od četiri godine pregovora, ponovljenih odlaganja zbog pandemije kovida 19 i razgovora koji su se na skupu u Montrealu, otegli do kasno u noć, skoro 200 zemalja – ali ne i Sjedinjene Države i Vatikan – potpisalo je sporazum na Konferenciji o biodiverzitetu, čiji su domaćini bili Kanada i Kina, kako bi čovečanstvo do sredine veka krenulo putem života u skladu sa prirodom.

Na vanrednoj plenarnoj sednici koja je počela u nedelju uveče i trajala više od sedam sati, zemlje su se prepirale oko konačnog sporazuma. Konačno, u ponedeljak oko 3.30 po lokalnom vremenu, pojavila se vest da je postignut sporazum.

Činilo se da je pregovarač Demokratske Republike Kongo blokirao konačni dogovor koji je predstavila Kina, rekavši na plenarnoj sednici da ne može podržati sporazum u sadašnjem obliku jer ne podrazmeva otvaranje novog fond za biodiverzitet, odvojenog od postojećeg fonda UN – Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Kina, Brazil, Indonezija, Indija i Meksiko su najveći primaoci sredstava iz ovog fonda, a neke afričke države želele su više novca za konzervaciju, kao deo konačnog dogovora.

Kao odjek prošlomesečnog samita o klimi KOP27 u Egiptu, podele oko novca bile su glavna prepreka u poslednjim satima pregovora. Države članice EU, Velika Britanija i druge zemlje sa severne hemisfere zalagale su se za ambiciozne ciljeve očuvanja u konačnom tekstu, a sudomaćin Kanada je rekla da uspeh samita zavisi od glavnog cilja zaštite 30 odsto Zemlje do kraja decenije, poznata kao „30 do 30“.

Zemlje sa južne hemisfere, uključujući Brazil, Indoneziju i Demokratsku Republiku Kongo – koje su najbogatije biodiverzitetom i zemlje u kojima su tri najveće prašume na svetu – želele su da vlade pristanu na stvaranje novog fonda za biodiverzitet kao deo Montrealskog pakta za nove ciljeve očuvanja.

U konačnom sporazumu, zemlje su odlučile da stvore novi fond u okviru glavnog postojećeg mehanizma UN za finansiranje biodiverziteta – Globalnog fonda za životnu sredinu – i posvete se budućim razgovorima o posebnom fondu. Bogate zemlje su se složile da obezbede pomoć od 30 milijardi dolara za biodiverzitet do kraja decenije, za šta se veruje da predstavlja značajno povećanje u odnosu na sadašnji nivo izdvojenih sredstava.