Sve boje dvorišta: Jarke boje naspram zimzelene pozadine

Preuređujem prednji deo dvorišta, i ovo je prvi put da to radim uz papir i olovku. Prvo sam nacrtala plan, napravila spisak biljaka koje želim i koje bi se dobro uklopile, informisala se o njihovom obliku, veličini i brzini rasta. Uz znanje koje sam prikupila i savete koje sam potražila od stručnjaka, moje dvorište bi trebalo da izleda ovako.

Ljiljana Sudar, inženjer pejzažne arhitekture nam odaje tajnu kako se pravilno sade cvetne površine i kako da uredimo dvorište da izgleda kao iz časopisa.

Po obodu bašte, kako kaže, potrebno je napraviti jedan brežuljak na kojem se sade biljke.

„Pre nego što se počne sa sadnjom važno je da tu obodno nabacamo jedan sloj zemlje i đubriva u zavisnosti od kvaliteta zemljišta – za one glinovite dodajemo pesak, za one peskovite dodajemo baštensku težu zemlju kako bi napravili dobar balans za biljke“, navodi Sudar.

U pozadini, po obodu leje, mogu biti visoki četinari, lišćari, drveće, zatim niže drveće, šiblje, pokrivači tla i sezonsko cveće ili perene.

„Imamo jednu dobru podlogu gde imamo uglavnom zimzelene biljke u kombinaciji sa jorgovnom koji je listopadan, ali osnova je zimzelena. Sa ovakvom kompozicijom mi možemo tokom cele godine da ostvarimo jednu dobru pejzažnu kompoziciju, odnosno da uvek imamo uređen vrt“, objašnjava Ljiljana dodajući da se u jesen vrt može oplemeniti hrizantemama, violama vresom.

Prvo treba podeliti biljke na one koje ne vole sunce i one kojima više prija hladovina. Na strani dvorišta koja je u hladovini mogu se naći hebe, skimije, hosta, aukuba, zimzeleni zeljasti žbun koji može narasti do tri metra, ukrasne trave, hortenzije.

Među biljkama kojima prija suce su zimzeleno žbunje, fotinija, nandina, listopadna forzicija, vatreni grm, indijski jorgovan, budleja.

„Pored zimzelenih biljaka dobro je da taj naš brežuljak sa lejom popunimo i sa pokrivačima tla. Pokrivači tla kao što su vinka, hedera pokriće celu površinu zemlje, nećemo imati korova. Ona je zaštitila zemlju da se ne spira na travnjak, odličan je gutač lišća, a tokom jeseni je samo malo protresemo i visak lišća ona faktički pojede, taj list se raspadne i još dodatno hrani samu biljku“, savetuje Ljiljana Sudar.

Postoje zimzelene vrste pokrivača tla tako da mogu biti atraktivni tokom cele godine. U proleće vinka intenzivno cveta u ljubičastim i plavičastim tononima i daje novi kolorit  i oplemenjuje baštu na novi način.

Svetle i jarke boje naspram tamne zimzelene pozadine 

U senovitim delovima vrta najbolje je saditi biljke svetlih boja. Ako tu već imamo tamnije biljke, sadnjom svetlijih istaći ćemo tamnu boju lista ili cveta i sve će izgledati harmonično.

Kada kupimo biljke, sve su uglavnom male i tad pri sadnji moramo uzeti u obzir koliko će rasti. Uvek moramo da gledamo optimalnu veličinu biljke i na osnovu toga praviti razmak sadnje.

„Svakoj biljci potrebno je prostora da bi se lepo razvila. Ako ih pregusto posadimo ići će mnogo u visinu, tražiće svetlost, gušiće jedna drugu i neće biti kvalitetne biljke. Uvek je bolje da su na većem rastojanju da dobiju na punoći pa ćemo dopuniti nekim cvećem koje je jednogodišnje ili dvogodišnje ili perenama koje će popuniti taj prostor između, jer ako se bore neće doći do svoje lepote i punog izražaja“, objasnila je Ljiljana Sudar.

Ukoliko planirate sami da uređujete vrt, savetovala bih da ne žurite, jer se uvek pojavi lepša biljka, a od te lepše još lepša. Tako ćete ih kupiti više jer nećete moći da odolite, a to može negativno da utiče na budžet.